ЛИТУРГИЈСКИ ПРИРУЧНИК
за особе са оштећеним слухом

видео материјалу можете приступити притиском на   дугме 

 

БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА

СВЕТОГА ОЦА НАШЕГА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА

ПОРЕДАК СВЕТЕ И БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

 

ПРОСКОМИДИЈА

Свештеник којему предстоји вршење божанственог тајнодејства, дужан је претходно да буде измирен са свима, и да нема ништа ни против кога, и да, колико је могуће, чува срце од злих помисли, да се уздржава од вечера и да бди над собом до времена свештенодејства. А кад настане време, чини уобичајени поклон настојатељу[1], улази у храм и заједно са ђаконом врши три поклона.

Онда говори ђакон: Благослови, владико.

Свештеник:

Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова.

Ђакон: Амин.

Свештеник:

Царе небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Ђакон:

Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут).

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена твога ради.

Господе, помилуј. (трипут).

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Свештеник:

Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Ђакон: Амин.

Затим говоре:

Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми грешници, немајући никаквог оправдања, приносимо Теби као Владици ову молитву: помилуј нас.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу (У парохијским храмовима врши уобичајени поклон епископу или епископском трону.):

Господе, помилуј нас, јер се у Тебе уздамо; не гњеви се јако на нас, нити помињи безакоња наша, но и сада као милостив погледај и избави нас од непријатеља наших: јер си Ти Бог наш, и ми смо народ твој, сви смо дело руку твојих, и име твоје призивамо.

И сада и увек и у векове векова. Амин.

Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не пропаднемо ми који се у Тебе надамо, но да се Тобом избавимо од беда: јер си Ти спасење рода хришћанскога.

Потом одлазе икони Христовој и целивају је говорећи:

Клањамо се пречистом лику твоме, Благи, молећи опроштај за сагрешења наша, Христе Боже, јер си добровољно благоволео да телом узиђеш на крст, да би оне које си саздао избавио од робовања врагу. Стога Ти благодарно кличемо: радошћу си испунио све, Спаситељу наш, који си дошао да спасеш свет.

Затим целивају и Богородичину икону говорећи:

Богородице, Ти си извор милосрђа, удостој нас самилости: погледај на људе који сагрешише, покажи као увек моћ своју, јер уздајући се у Тебе, ми Ти, као некада Гаврило, Архистратиг Бестелесних сила, кличемо: радуј се.

Онда приклањају главе и свештеник говори ову молитву:

ГОСПОДЕ, пружи руку своју са висине светога станишта свога, и укрепи ме за предстојећу службу твоју, да неосуђено представши страшноме Престолу твоме, извршим бескрвно свештенодејство. Јер је твоја сила и слава у векове векова. Амин.

Тада се заједно поклоне сабраном народу, и тако улазе у олтар говорећи:

Ући ћу у дом твој, поклонићу се са страхом храму твоме светоме. Господе, води ме правдом твојом; ради непријатеља мојих исправи пред Тобом пут мој, јер у устима њиховим нема истине, њихово је срце сујетно, гроб отворен је грло њихово, језицима својим обмањују. Суди им, Боже; нека одступе од замисли својих; одбаци их због многог безбожништва њиховог, јер Те љуто огорчише, Господе. Нека се веселе сви који се уздају у Тебе, нека се вавек радују; и уселићеш се у њих, и хвалиће се Тобом сви који љубе име твоје, јер ћеш Ти благословити праведника, Господе, као што си нас овенчао оружјем благовољења твога.

Ушавши у олтар, чине три поклона пред светим Престолом и целивају свето Еванђеље и свети Престо. Затим сваки узима у руке свој стихар и чине три поклона ка истоку, говорећи сваки за себе:

Боже, милостив буди мени грешноме.

Затим свештенику прилази ђакон држећи у десној руци стихар са орарем, и приклонивши главу, говори:

Благослови, владико, стихар са орарем.

А свештеник говори:

Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Затим ђакон одлази у једну страну олтара и облачи стихар молећи се овако:

Зарадоваће се душа моја Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом весеља одену ме, као женику метну ми венац, и као невесту украси ме красотом.

И целивавши орар меће га на лево раме. Навлачећи наруквицу на десну руку, говори:

Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десна рука твоја, Господе, сруши непријатеље, и обиљем славе своје сатро си противнике.

Навлачећи на леву, говори:

Руке твоје створише ме и саздаше ме: уразуми ме, и научићу се заповестима твојим.

Затим, отишавши до места Предложења, и оправши руке, припрема свештене сасуде, метнувши свети дискос на леву страну, а свети путир на десну, и остало са њима.

А свештеник се овако облачи: узевши стихар у леву руку, и поклонивши се трипут ка истоку, благосиља га и целива, говорећи:

Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

И облачећи га, говори:

Зарадоваће се душа моја Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом весеља одену ме, као женику метну ми венац, и као невесту украси ме красотом.

Потом узевши епитрахиљ, благосиља га и меће на себе говорећи:

Благословен Бог који излива благодат своју на свештенике своје као миро на главу, које се слива на браду, браду Аронову, које се слива на скут од хаљине његове.

Онда узевши појас, благосиља га и говори опасујући се:

Благословен Бог који ме опасује силом и учини беспрекорним пут мој, који ми укрепљује ноге као јелену и на висину ме поставља.

И наруквице навлачи као што је горе речено. Затим узевши набедреник, ако има, и благословивши га и целивавши, говори:

Опаши мач твој око бедара својих, Силни, красотом својом и добротом својом; и шири се и успевај и царуј ради истине, кротости и правде, и водиће те дивно десница твоја, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда узевши фелон и благословивши, целива га и облачи говорећи овако:

Свештеници твоји, Господе, обући ће се у правду, и преподобни твоји обрадоваће се радошћу, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Затим отишавши до умиваоиика, умива руке говорећи:

Умићу са невинима руке своје, и обићи ћу жртвеник твој, Господе, да чујем глас хвале твоје и да јављам сва чудеса твоја. Господе, заволех дивоту дома твога и место боравка славе твоје. Немој погубити душу моју са безбожницима и живот мој с крвницима, у чијим су рукама безакоња, и чија се десница испуни мита. А ја у безазлености својој ходих: избави ме, Господе, и помилуј ме. Нога моја стаде на прави пут; у црквама благосиљаћу Те, Господе.

Тада одлазе ка месту Предложења дарова, клањају се трипут и говоре:

Боже, милостив буди мени грешноме, и помилуј ме.

Затим свештеник:

Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на крсту прикован и копљем прободен излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти.

Онда говори ђакон: Благослови, владико.

Свештеник:

Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Затим свештеник узима просфору левом руком, а десном свето копље, и чинећи њиме три пута крсни знак над печатом просфоре, говори:

У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа (трипут).

И одмах забада копље у десну страну печата, и режући говори:

Као овца на заклање би вођен;

а у леву:

И као невино јагње, немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих;

у горњу страну печата:

У смирености његовој суд се његов узе;

и у доњу страну:

А порекло његово ко ће исказати?

Ђакон, гледајући побожно на овај чин, држећи орар у руци, при сваком резању говори: Господу се помолимо.

После тога говори: Узми, владико.

Свештеник, забадајући свето копље косо, с десне стране просфоре, вади свети Хлеб говорећи овако:

Јер се узима од земље живот његов;

и стави га на свети дискос печатом надоле, и кад ђакон рекне: Жртвуј, владико;

жртвује га, расецајући копљем крстолико и говорећи овако:

Жртвује се Јагње Божје, које узима грех света, за живот и спасење света.

И окреће нагоре страну с печатом, па пробадајући свети Хлеб копљем с десне стране, испод самог имена Исус, говори:

Један од војника прободе Му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода, и онај што виде посведочи, и сведочанство је његово истинито.

Тада ђакон улива у свети путир вина и воде, рекавши најпре свештенику:

Благослови, владико, свето сједињење.

Свештеник благосиља говорећи:

Благословено сједињење светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

И узевши у руке другу просфору (ако се служи не са једном просфором, по старом обичају, него са пет просфора), говори:

У част и спомен преблагословене славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, чијим молитвама прими, Господе, жртву ову у наднебесни твој Жртвеник.

И вадећи честицу ставља је с десне стране светог Хлеба, близу његове средине, говорећи:

Стаде Царица с десне стране Теби, одевена у позлаћене ризе, преукрашена.

Затим узевши трећу просфору, и вадећи једну честицу из ње, ставља је с леве стране светог Хлеба, близу њега, према честици Богородице, и почињући први ред, говори:

У част и спомен превеликих чиноначалника Михаила и Гаврила и свих небеских Бестелесних Сила.

Затим вадећи другу честицу, говори:

Чеснога и славнога Пророка, Претече и Крститеља Јована; светих славних Пророкâ: Мојсија и Арона, Илије и Јелисеја, Давида и Јесеја, светих трију Младића, Пророка Данила, и свих светих Пророка;

и ставља је испод прве честице у реду.

И онда одмах говори:

Светих славних и свехвалних Апостола Петра и Павла, Дванаесторице и Седамдесеторице, и свих светих Апостола;

и тако полаже трећу честицу ниже друге, завршујући први ред.

Затим говори:

Светих Отаца наших великих Јерараха и васељенских Учитеља: Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоуста; Атанасија и Кирила, Николаја Мирликијскога, Григорија Двојеслова, Методија и Кирила учитеља Словенских, Григорија Паламе и Марка Ефескога; Петра, Алексија, Јоне и Филипа Московских; светих српских Просветитеља и Учитеља: светитеља Саве, Арсенија, Максима, Василија и Петра, и свих светих Јерараха;

и вадећи четврту честицу меће је близу прве честице, почињући њоме други ред.

Затим опет говори:

Светога Првомученика и Архиђакона Стефана, светих великих Мученика: Димитрија, Георгија, Теодора Тирона, Теодора Стратилата, Стефана Дечанскога, и Лазара Косовскога; светих Новомученика: Паисија и Авакума; светих Мученица: Текле и Варваре, Недеље и Ефимије, Параскеве и Катарине, и свих светих Мученика и Мученица;

и вадећи пету честицу ставља је испод прве у другом реду.

Потом говори:

Преподобних и богоносних Отаца наших: Антонија, Јевтимија, Саве, Онуфрија, Максима Исповедника, Јована Дамаскина, Симеона Новог Богослова, Петра и Атанасија Атонских, Андреја Јуродивога, Антонија и Теодосија Печерских, Сергија Радонешкога и Серафима Саровскога, Симеона Мироточивога, Јоаникија Девичкога, Прохора Пчињскога, Јована Рилскога, Гаврила Лесновскога, Петра Коришкога и Стефана Пиперскога; преподобних Матера: Пелагије, Теодосије, Анастасије, Евпраксије, Февроније, Теодуле, Ефросиније, Марије Египћанке, преподобне Параскеве, Евгеније царице и Ангелине Крушедолске, и свих преподобних Отаца и Матера;

и тако вадећи шесту честицу меће је ниже друге честице да заврши други ред.

После тога говори:

Светих и чудотвораца Бесребрника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, и свих светих Бесребрника;

и вадећи седму честицу, ставља је горе, почињући трећи ред.

Затим говори даље:

Светих и праведних Богоотаца Јоакима и Ане, и светога (чији је храм, и чији је дан), и свих Светих, чијим молитвама посети нас, Боже;

и меће осму честицу ниже прве у трећем реду.

И још уз то додаје:

Светога Оца нашега Јована Златоуста, архиепископа цариградскога (ако се служи његова Литургија; а ако се служи Василија Великога, онда помене њега);

и тако вадећи девету честицу меће је на крај трећега реда, да га заврши.

Онда, узевши четврту просфору, говори:

Помени, човекољубиви Владико, сво епископство православних, епископа нашега (име), часно презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред (ако је манастир: архимандрита, или игумана, — име), браћу и саслужитеље наше, свештенике, ђаконе, и сву браћу нашу које си Ти, Свеблаги Владико, по своме милосрђу, призвао у своју заједницу;

и вадећи честицу ставља је ниже светога Хлеба.

Затим поименце помиње живе које хоће, и при сваком имену вади честицу, говорећи: Помени, Господе (име); и тако вадећи честице меће их ниже светога Хлеба.

Потом узевши и пету просфору, говори:

За спомен и отпуштење грехова блажених оснивача овога светога храма (или: ове свете обитељи).

Kроз унутарњи смисао целе свештене Проскомидије, сагледавамо Самога Господа Исуса и свецелу Његову Цркву. У средини видимо Самога Христа, истиниту Светлост, Живот вечни који Он поседује и садржи у Себи. Јер Он Сам је средиште кроз овај Хлеб. Његова Мати је, својом честицом, Њему с десне стране, Анђели пак и Светитељи су Му с леве стране. Доле испод је васцели побожни сабор Његових верника. То и јесте велика тајна: Бог међу људима и Бог усред богова, које обожује Он, Бог по природи, оваплоћени њих ради. А то је и будуће Царство и доживљаваље вечнога живота: Бог са нама, Којега видимо и Којим се причешћујемо. И нема ту места неверницима, нити неправославних. Јер какву заједницу има видело с тамом? (2 Кор. 6, 14). Јер ће, како се вели, Анђели издвојити зле од праведних (ср. Мт. 13, 40-43)“.

Затим помиње архијереја који га је рукоположио (ако је преминуо), и друге од преминулих које хоће помиње поименце. При сваком имену вади честицу, говорећи: Помени, Господе (име); и најзад говори:

Помени, човекољубиви Тосподе, и све православне оце наше и браћу, у заједници с Тобом преминуле с надом на васкрсење у живот вечни;

и вади честицу.

Ђакон такође помиње које хоће од живих и преминулих, док свештеник вади честице.

И напослетку свештеник говори:

Помени, Господе, и моју недостојност, и опрости ми свако сагрешење хотимично и нехотимично.

И узевши сунђер скупља по диокосу све честице ниже светога Хлеба, да би биле у сигурности, и да ништа не испаднe.

Затим ђакон, узевши кадионицу и метнувши у њу тамјан, говори свештенику:

Благослови, владико, кâд.

И одмах додаје: Господу се помолимо.

А свештеник говори молитву над кадилом:

Кâд тамјана Ти приносимо, Христе Боже, на мирис миомира духовнога, а Ти, примивши га у наднебесни свој Жртвеник, ниспошљи нам благодат Пресветога твојега Духа.

Ђакон: Господу се помолимо.

Свештеник, окадивши звездицу, меће је над свети Хлеб, говорећи:

И звезда дошавши стаде над местом где беше Дете.

Ђакон: Господу се помолимо. Украси, владико.

Свештеник, окадивши први покривач, покрива свети Хлеб, говорећи:

Господ се зацари, у красоту се одену; обуче се Господ у силу и опаса се, јер утврди васељену, која се неће померити. Дому твоме, Господе, приличи светиња на сва времена.

Ђакон: Господу се помолимо. Покриј, владико.

И свештеник, окадивши други покривач, покрива свету Чашу, говорећи:

Врлина твоја, Христе, покри небеса, и хвале твоје пуна је сва земља.

Ђакон: Господу се помолимо. Прекриј, владико.

И свештеник, окадивши трећи покривач, звани воздух, и покривајући обоје, говори:

Закрили нас, Господе, окриљем крила твојих; одагнај од нас сваког непријатеља и противника; умири живот наш; Господе, помилуј нас и свет твој, и спаси душе наше као благ и човекољубив.

Затим свештеник, узевши кадионицу, окади Предложење, говорећи три пута:

Благословен Бог наш, који је тако благоволео; слава Ти.

Ђакон пак на свако додаје:

Свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

И обојица, прекрстивши руке на грудима, побожно се клањају.

Затим ђакон, узевши кадионицу, говори:

Над предложењем часних Дарова, Господу се помолимо.

Свештеник говори молитву Предложења:

Молитва Предложења

ОЧЕ, Боже наш, који си послао Небесни Хлеб, храну целоме свету, Господа нашега и Бога Исуса Христа, Спаситеља и Избавитеља и Добротвора, који нас благосиља и освећује: Ти Сам благослови ово Предложење и прими га у свој наднебесни Жртвеник; помени као благ и човекољубив оне који Ти га принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај при свештенодејству божанствених Тајни твојих. Јер се свети и прославља пречасно и величанствено име твоје Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

И после тога чини отпуст говорећи:

Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.

Ђакон:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј; Господе, помилуј; Господе, помилуј; владико, благослови.

Свештеник врши отпуст овако говорећи:

ако је недеља:

Васкрсли из мртвих, —

ако није недеља:

Христос истинити Бог наш, молитвама Пречисте своје Матере, светога оца нашега Јована Златоуста, архиепископа цариградскога (или, ако се служи Литургија светога Василија Великога, онда помиње њега), и свих Светих, нека нас помилује и спасе као благ и човекољубив.

Ђакон: Амин.

После отпуста ђакон кади свето Предложење; онда одлази и кади свети Престо унаоколо унакрст, говорећи у себи:

У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.

И педесети Псалам: Помилуј ме, Боже...

Окадивши олтар и сав храм враћа се у олтар, и окадивши опет свети Престо и свештеника, оставља кадионицу па њено место, а сам прилази свештенику. И стојећи пред светим Престолом, обојица се клањају трипут, молећи се у себи и говорећи:

Царе небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше. (једанпут).

Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима благовољење. (двапут).

Господе, отвори усне моје, и уста ће моја објавити хвалу твоју. (једанпут).

Онда свештеник целива свето Еванђеље, а ђакон свети Престо. После тога ђакон, приклонивши свештенику главу своју, држећи и орар трима прстима десне руке, говори:

Време је да се служи Господу. Владико свети, благослови.

И свештеник, осењујући га крсним знаком, говори:

Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Затим ђакон:

Помоли се за мене, владико свети.

А свештеник:

Да управи Господ кораке твоје на свако добро дело.

И опет ђакон:

Помени ме, владико свети.

А свештеник:

Да те помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

Ђакон: Амин.

Поклонивши се, ђакон излази, и ставши на обично место према светим дверима, клања се побожно трипут, говорећи у себи:

Господе, отвори усне моје, и уста ће моја објавити хвалу твоју.

Треба знати:

Ако свештеник служи без ђакона, нека не говори ђаконове речи на Проскомидији, и на Литургији пред Еванђеље, нити његове речи: Благослови, владико, и: Прободи, владико, и: Време је да се служи Господу; нека говори само јектеније и оно што је у чину изложено.

Ако више свештеника саборно служи, чин Проскомидије нека врши само један од њих, а остали служитељи не говоре ништа засебно од Проскомидије, осим што помињу имена живих и преминулих православних хришћана.

БОЖАНСТВЕНА СЛУЖБА

СВЕТОГА ОЦА НАШЕГА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА

Ђакон: Благослови, владико.

Свештеник гласно:

БЛАГОСЛОВЕНО Царство Оца и Сина и и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За преосвећеног епископа нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За све благочестиве и православне хришћане, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, земљу и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике, сужње и изгнанике, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Господе, помилуј.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва првог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ Боженаш, чија је моћ недосежна и слава несхватљива, чија је милост неизмерна и човекољубље неисказано, Ти Сам, Владико, по своме милосрђу, погледај на нас и на овај свети храм, и покажи на нама и на овима који се с нама моле, твоју богату милост и доброту.

Свештеник гласно:

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се први антифон.

Ђакон, поклонивши се према олтару, одлази са свога места, и дошавши стаје пред икону Христову, држећи и орар са три прста десне руке.

А по свршеном антифону, ђакон стаје на обично место, и поклонивши се, говори:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Господе, помилуј.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва другог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ Боже наш, спаси људе своје и благослови наслеђе своје; чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо.

Свештеник гласно:

Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се други антифон.

Ђакон, поклонивши се према олтару, одлази пред икону Богородичину.

На крају антифона пева се: И сада...

Јединородни Сине и Речи Божја, бесмртан си, а изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, смрћу си смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Господе, помилуј.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва трећег антифона, тихо:

ТИ си нам даровао ове заједничке и сложне молитве; Ти си и двојици или тројици, који се сложе у име твоје, обећао да даш оно за што се узмоле; Ти Сам и сада испуни на корист молбе слугу твојих, дајући нам у садањем веку познање истине твоје. а у будућем дарујући нам живот вечни.

Возглас:

Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Док се пева трећи антифон, или Блаженства, када се почне Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, свештеник и ђакон, стојећи пред светим Престолом, чине три поклона. Затим свештеник, узевши свето Еванђеље, даје га ђакону; и тако, изишавши кроз северна врата, чине мали Вход, док пред њима иду свећеносци; и ставши на обично место обојица приклањају главе, и кад ђакон тихо рекне: Господу се помолимо, свештеник тихо говори молитву Входа:

Молитва Входа

ВЛАДИКО Господе, Боже наш, који си на небесима установио чинове и војске Анђела и Арханђела, да служе слави твојој, учини да са нашим входом буде вход светих Анђела, који с нама служе и с нама славослове твоју благост. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

По завршеној молитви ђакон, показујући на исток својом десном руком, и држећи уз то орар са три прста, говори свештенику:

Благослови, владико, свети Вход.

Свештеник благосиљајући говори:

Благословен Вход Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда ђакон одлази епископу или настојатељу, ако је присутан, и овај целива Еванђеље; а ако није присутан, целива га само свештеник. Кад се заврши последњи тропар, ђакон одлази на средину, и ставши испред свештеника, подиже мало руке, и показујући свето Еванђеље, говори гласно:

Премудрост, смерно стојмо!

Тада се пева:

Приђите, поклонимо се и припаднимо Христу; спаси нас, Сине Божји, дивни у Светима (ако је недеља: васкрсли из мртвих), нас који Ти певамо: Алилуја.

И ђакон пошто се поклони, а за њим и свештеник, улазе у олтар, и ђакон оставља свето Еванђеље на свети Престо.

Онда се певају прописани тропари и кондаци.

За време певања тропарâ свештеник говори тихо ову молитву Трисвете песме:

Молитва Трисвете песме

ОЧЕ Свети, Ти у Светима почиваш, Тебе трисветим гласом певају Серафими и славослове Херувими, и Теби се клањају све Небеске Силе; Ти си све и сва из небића у биће привео; Ти си саздао човека по слици и прилици својој и сваким га својим даром украсио; Ти дајеш мудрост и разум ономе који Те моли, и не презиреш грешника, него си за спасење одредио покајање; Ти си удостојио нас, смирене и недостојне слуге твоје, да и у овоме часу стојимо пред славом светога Жртвеника твог и да Ти приносимо дужно поклоњење и славословље: Ти Сам, Владико, прими Трисвету песму и из уста нас грешних, и посети нас благошћу својом; опрости нам свако сагрешење хотимично и нехотимично; освети душе наше и тела, и дај нам да Ти у светости служимо кроз све дане живота свог — молитвама Свете Богородице и свих Светих, који су Ти од памтивека угодили.

Док се пева последњи кондак, ђакон, приклонивши главу и држећи орар трима прстима, говори свештенику тихо:

Благослови владико, време Трисветога.

Свештеник га благосиља, а ђакон гласно ка народу:

Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Свештеник гласно:

Јер си свет, Боже наш, и у Светима обитаваш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек.

Ђакон: И у векове векова.

Народ: Амин.

Док народ пева Трисвето, свештеник и ђакон такође говоре Трисвету песму, чинећи заједно три поклона пред светим Престолом. Затим ђакон говори свештенику:

Заповеди, владико.

И одлазе на Горње место; а свештеник одлазећи говори:

Благословен који долази у име Господње.

Ђакон: Благослови, владико, Горње место.

Свештеник:

Благословен си на престолу славе царства твога, Ти који седиш на Херувимима, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

По завршетку Трисвете иесме, ђакон, дошавши пред свете двери, говори:

Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Читач: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Читач: Прокимен, псалам Давидов...

И затим ђакон: Премудрост!

Читач говори наслов Апостола; и опет ђакон:

Пазимо!

И чита се Апостол.

Кад се заврши Апостол, свештеник говори:

Мир ти, читачу.

Читач: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Читач: Алилуја.

И пева се Алилуја са стиховима. Док се то пева, или пре тога, док се још чита Апостол, ђакон узима кадионицу с тамјаном, приступа свештенику и, примивши благослов, кади свету Трпезу унаоколо, сав олтар и свештеника.

И свештеник говори ову молитву:

Молитва пред Еванђеље

ЗАПАЛИ у срцима нашим, човекољубиви Владико, бесмртну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје еванђелске проповеди. Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

А ђакон, оставивши кадионицу на обично место, прилази свештенику, и приклонивши му главу, држећи крајем прстију орар са светим Еванђељем, говори:

Благослови, владико, благовесника светог Апостола и Еванђелиста (име Еванђелиста чије се Еванђеље чита);

и свештеник, осењујући га крсним знаком, говори:

Бог, молитвама светога славнога Апостола и Еванђелиста (име), да теби благовеснику да реч с великом силом на испуњење Еванђеља љубљенога Сина Његова и Господа нашег Исуса Христа.

А ђакон, рекавши Амин, и поклонивши се побожно светом Еванђељу, узима га и изишавши кроз свете двери, док пред њим иду свећеносци, долази и стаје на амвон; и свештеник произноси:

Премудрост, смерно стојмо; чујмо свето Еванђеље. Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон:

Читање светог Еванђеља по Матеју (или име другог Еванђелиста).

Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Свештеник: Пазимо!

И чита се свето Еванђеље.

А кад се заврши Еванђеље, свештеник говори ђакону: Мир теби благовеснику.

А ђакон, дошавши до светих двери, предаје свето Еванђеље свештенику, и ставши на обичном месту, почиње јектенију:

Рецимо сви из све душе, и од свега ума свог, рецимо.

Народ: Господе, помилуј.

Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, Молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј.

Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј (трипут).

Још се молимо за преосвећеног епиекопа нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Још се молимо за браћу нашу, свештенике, свештеномонахе, свештенођаконе, и за све у Христу братство наше.

[Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за сво у Христу братство његово.]

Још се молимо за све благочестиве и православне хришћане.

Још се молимо за блажене и незаборавне осниваче и ктиторе овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), за свете патријархе православне, благочестиве цареве и христољубиве царице, и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.

Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (или: свете обитељи ове).

Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и обилну милост.

Док ђакон ово говори, свештеник чита ову молитву, тихо:

Молитва усрдног мољења

ГОСПОДЕ, Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на све људе твоје, који чекају од Тебе богату милост.

Возглас:

Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Јектенија за упокојене

Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј (трипут).

Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена), и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.

Народ: Господе, помилуј (трипут).

Да Господ Бог наш настани душе њихове где праведници блаженствују.

Народ: Господе, помилуј (трипут).

Милост Божју, царство небеско, и опроштај грехова њихових молимо од Христа, бесмртнога Цара и Бога нашега.

Народ: Подај, Господе.

Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј

Свештеник:

БОЖЕ духова и свакога тела, који си смрт сатро и ђавола победио, и живот свету твоме даровао; Ти сам, Господе, упокој душе слугу твојих (имена), у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, или делом, или мишљу Ти им као благ и човекољубив Бог опрости, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је твоја правда вечна, и реч је твоја истина.

Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих слугу твојих (имена), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Верни, помолимо се за оглашене.

Народ: Господе, помилуј.

Да их Господ помилује.

Народ: Господе, помилуј.

Да их научи речи истине.

Народ: Господе, помилуј.

Да им открије Еванђеље правде.

Народ: Господе, помилуј.

Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

Народ: Господе, помилуј.

Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Оглашени, главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Молитва за оглашене

коју свештеник тихо говори пред отварање антиминса, пре светог Узношења.

ГОСПОДЕ Боже наш, који на висинама живиш и на смирене погледаш, који си ниспослао спасење роду људском, Јединородног Сина твог и Бога, Господа нашег Исуса Христа, погледај на слуге твоје оглашене, који су приклонили главе своје Теби, и у погодно време удостој их бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће непропадљивости, присаједини их твојој светој, саборној и апостолској Цркви, и уброј их у твоје избрано стадо.

Свештеник распростире антиминс и говори возглас:

Да и они с нама славе пречаено и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: АмиЂакон:

Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених (да не остане). А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Молитва верних прва

коју свештеник говори тихо, пошто распростре антиминс:

БЛАГОДАРИМО Ти, Господе Боже Сила, који си нас удостојио да и сада станемо пред твој свети Жртвеник и припаднемо твоме милосрђу за грехе наше, и за незнања људска. Прими, Боже, молбу нашу; удостој нас да Ти приносимо молбе, и срдачне молитве, и бескрвне жртве за сав народ твој; и оспособи нас, које си силом Духа твог Светог поставио за ову службу твоју, да незазорно и несметано, са чистим сведочанством савести наше призивамо Тебе у свако време и на сваком месту, да, услишивши нас, милостив нам будеш у обиљу благости твоје.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник гласно:

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Молитва верних друга, тихо:

ОПЕТ и много пута Теби припадамо, и Теби се молимо, Благи и Човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе наше и тела од сваке нечистоте телесне и духовне, и даш нам да невино и неосуђено стојимо пред светим Жртвеником твојим. А даруј, Боже, и овима који се с нама моле напредак у животу и вери и разуму духовноме; дај њима који Ти свагда служе са страхом и љубављу, да се невино и неосуђено причешћују светим Тајнама твојим, и да се удостоје Небеског царства твога.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

и улази у олтар.

Свештеник, возглас:

Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се Херувимска песма.

Молитва којом се свештеник моли за себе тихо док се Херувимска песма пева:

Молитва Херувимске песме

НИКО од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити — велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља свог, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих предао си нам свештенодејство ове литургијске и бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на престолу херувимском, и Господ си Серафима и Цар Израиља, и једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да чује, погледај на мене грешног и непотребног слугу твог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспособи ме силом твога Светога Духа, да обучен у благодат свештенства, предстанем овом светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Крв, јер Теби прилазим приклањајући главу своју, и молим Ти се да не окренеш лице твоје од мене, нити ме одбациш од деце своје, него ме удостој да Ти ја грешни и недостојни слуга твој принесем ове Дарове: јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Док свештеник чита молитву, ђакон, узевши кадионицу и примивши уобичајени благослов од свештеника, кади свету Трпезу унаоколо, олтар и свештеника, а затим, изишавши пред свете двери, кади свете иконе и народ, говорећи у себи педесети Псалам.

По молитви и кађењу свештеник и ђакон пред светим Престолом говоре Херувимску песму три пута, клањајући се;

Свештеник:

Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо —

Ђакон:

Као они који ћемо примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Потом свештеник и ђакон одлазе Предложењу: ђакон иде напред и кади свете Дарове, молећи се у себи: Боже, милостив буди мени грешноме. (трипут).

И говори свештенику: Узми, владико.

Свештеник, поклонивши се трипут уз исте речи, узима воздух и полаже га на плећа ђакону, говорећи:

Подигните руке своје ка Светињи и благословите Господа.

Затим, узевши свети дискос ставља га ђакону на главу са сваком пажњом и побожношћу, док ђакон држи кадионицу једним прстом; сам пак узима у руке свети путир; и тако творе Велики Вход: излазе на северна врата, док пред њима иду свећеносци, и пролазе кроз храм молећи се обојица за све, и говорећи:

Бакон:

Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога храма овога (ако јe манастир: свете обитељи ове) да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

Затим свештеник:

Преосвећеног епископа нашег (име), свештенички и монашки ред и сав клир црквени да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

[Ако је манастир: Настојатеља ове свете обитељи преподобног игумана (име) и сво у Христу братство његово да помене Господ Бог у Царству овоме, свагда, сада и увек и у векове векова.]

Све болеснике, све паћенике, све по тамницама и у изгнанству и све којима је потребна милост Божја и помоћ (овде помиње имена живих) да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

Душе преминулих слугу Божјих (имена) да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

Вас и све православне хришћане да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

И пева се други део Херувимске песме.

Ђакон, ушавши на свете двери, стаје с десне стране, и кад свештених улази, ђакон му говори:

Свештенство твоје да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

А свештеник њему:

Ђаконство твоје да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада, и увек и у векове векова.

И свештеник ставља свети путир па свети Престо, и узевши свети дискос од ђакона, ставља и њега на свети Престо, говорећи:

Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета пречисто Тело твоје, обави Га чистом плаштаницом, и мирисима помазавши, у нови гроб сахрани Га.

У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.

Гроб твој — извор васкрсења нашега, Христе, показа се као живоносан, као лепши од раја, ваистину светлији од сваке царске одаје.

Онда узевши покриваче са светог дискоса и путира меће их на једну страну светог Престола, и узевши воздух са ђаконових плећа, и окадивши, покрива свете Дарове њиме, говорећи:

Благообразни Јосиф...

Затим, узевши кадионицу од ђакона, кади свете Дарове три пута, говорећи:

По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, и нека се сазидају зидови Јерусалимски; тада ће Ти бити благоугодна жртва правде, принос и жртве паљенице; тада ће приносити на жртвеник твој телад.

И вративши кадионицу и приклонивши главу, говори ђакону:

Помоли се за мене, брате и саслужитељу.

А ђакон, приклонивши главу и држећи орар са три прста десне руке, говори свештенику:

Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те.

И опет ђакон: Помени ме, владико свети.

Свештеник:

Да те помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

И ђакон, рекавши: Амин, и целивавши руку свештенику, излази на северна врата, и ставши на обично место, говори:

Допунимо молитву своју Господу.

Народ: Господе, помилуј.

За предложене пречасне Дарове, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, молимо од Господа.

Народ: Подај, Господе.

Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа.

Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, молимо од Господа.

Оно што је добро и корисно душама нашим, и мир свету, молимо од Господа.

Да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, молимо од Господа.

Да крај живота нашег буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе,

Молитва Приношења

коју свештеник говори тихо после стављања божанствених Дарова на свети Престо:

ГОСПОДЕ Боже Сведржитељу, једини Свети, који примаш жртву хвале од оних који Те свим срцем призивају, прими молитву и нас грешних, и принеси је светом Жртвенику твом, и оспособи нас да Ти за грехе своје и за незнања људска приносимо Дарове и духовне жртве. И удостој нас да нађемо благодат пред Тобом, да Ти жртва наша буде благоугодна, и да Благи Дух благодати твоје сиђе на нас, и на ове предложене Дарове, и на све људе твоје.

Свештеник гласно:

Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон:

Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали:

Народ:

Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.

А свештеник се клања три пута, говорећи тихо:

Љубићу Те, Господе, крепости моја. Господ је тврђава моја, и прибежиште, и избавитељ мој. (трипут).

Затим целива свете Дарове онако како су покривени, и то најпре врх светог дискоса говорећи: Свети Боже; затим врх светог путира, говорећи: Свети Крепки; и најзад крај свете Трпезе, говорећи:

Свети Бесмртни, помилуј нас.

Ако служе два или више свештеника, онда и они целивају свете Дарове, и један другога. Најстарији говори: Христос међу нама, а остали одговарају: И јесте, и биће.

Такође и ђакони, ако буду два или три, сваки целива свој орар онде где је знак крста, и један другога, говорећи исто што и свештеници.

А ако је само један ђакон, и он се на исти начин клања на месту на коме стоји, и целива орар онде где је знак крста, и онда произнос

Двери, двери, с премудрошћу пазимо!

Народ:

Исповедање вере

А свештеник, подигавши воздух над светим Даровима, лелуја њиме и говори и он што и народ:

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан као што је писано;

И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућега века. Амин.

Ђакон:

Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.

Народ:

Милост мира, жртву хвале.

Свештеник, окренувши се народу, произноси гласио:

Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.

И благосиља народ.

Народ: И са духом твојим.

Свештеник, подижући обе руке, узвикује: Горе имајмо срца!

Народ: Имамо их ка Господу.

Свештеник:

Заблагодаримо Господу.

Народ:

Достојно је и праведно благодарити Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.

Свештеник се моли, почињући свето Узношење:

ДОСТОЈНО је и праведно Тебе певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на свакоме месту владавине твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек постојиш, на исти начин постојиш, Ти и Јединородни твој Син, и Дух твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и кад смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам твоје будуће Царство. За све то ми благодаримо Теби, и Јединородном Сину твом, и Духу твом Светом: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволео да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде Арханђела, и тма Анђела, Херувими и Серафими, шестокрили, многооки, крилати, који лакокрило лебде,

Свештеник гласно:

Победничку песму певајући, кличући, узвикујући и говорећи:

Народ:

Свет је, Свет, Свет, Господ Саваот, пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.

Утом ђакон, узевши свету звездицу са светог дискоса, чини над њиме знак крста, и целивавши је оставља је на страну.

Свештеник, приклонивши главу, моли се:

СА ОВИМ блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и говоримо: Свет си и пресвет Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Овети; Свет си и пресвет, и величанствена је слава твоја; Ти си тако заволео свет твој да си и Сина свог Јединородног дао, да нико који верује у Њега не погине, него да има живот вечни; Који, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћ у коју би предан, шта више Сама Себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, благодаривши и благословивши, осветивши, преломивши, даде својим светим Ученицима и Апостолима, рекавши:

Гласно:

Узмите, једите, ово је Тело моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова.

Народ: Амин.

Онда свештеник тихо:

А тако исто и чашу по вечери, говорећи:

Гласно:

Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо:

СЕЋАЈУЋИ се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневног васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране, и другог и славног доласка, —

утом свештеник укршта руке своје стављајући десну изнад леве, и десном узима свети дискос, а левом свети путир, подиже их чинећи знак крста са великом пажњом, говорећи у исто време гласно:

Твоје од твојих Теби приносећи ради свих и за све,

Народ:

Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.

[Ђакон прилази ближе свештенику, и оба се клањају три пута пред светим Престолом, молећи се у себи и говорећи:

Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме.

Затим свештеник:

Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветог Духа свог, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо.

Ђакон, стих: Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у мени.

Опет свештеник:

Господе, који си у трећи час...

Ђакон стих: Не одбаци ме од лица твога, и Духа свога Светога не одузми од мене.

И опет свештеник:

Господе, који си у трећи час...]

И свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:

ЈОШ Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа Твога Светога на нас и на ове предложене Дарове.

Онда ђакон, приклонивши главу, показује орарем свети Хлеб, говорећи тихо:

Благослови, владико, свети Хлеб.

А свештеник, исправивши се, благосиља крсним знаком свети Хлеб говорећи:

И учини овај Хлеб пречасним Телом Христа Твога.

Ђакон: Амин.

И опет, показујући орарем свети Путир, говори:

Благослови, владико, свету Чашу.

А свештеник благосиљајући говори:

А оно што је у Чаши овој пречасном Крвљу Христа Твога.

Ђакон: Амин.

И опет ђакон, показујући орарем обоје, говори:

Благослови, владико, обоје.

А свештеник, благосиљајући обоје, говори:

Претворивши их Духом Твојим Светим.

Ђакон: Амин. Амин. Амин.

И ђакон, приклонивши главу свештенику, говори: Помени мене грешнога, владико свети.

Свештеник говори:

Да те помене Господ Бог у Царству своме.

А ђакон рекавши: Амин, — стаје на место где је раније стајао.

Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:

Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на отрезвљење душе, на отпуштење грехова, на заједницу Духа твога Светога, на испуњење Царства небескога, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.

Још Ти приносимо ову разумну службу за преминуле у вери Праоце, Оце, Патријархе, Пророке, Апостоле, Проповеднике, Еванђелисте, Мученике, Исповеднике, Подвижнике, и за сваки дух праведника, преминулог у вери.

Свештеник, кадећи пред светим Престолом, говори гласно:

Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију:

Народ:

Достојно је ваистину

да блаженом зовемо Тебе, Богородицу,

увек блажену и свебеспрекорну,

и Матер Бога нашега.

Часнију од Херувимâ

и славнију неупоредиво од Серафимâ,

Тебе што Бога Реч непорочно роди,

ваистину Богородицу,

ми Те величамо.

Свештеник даје кадионицу ђакону, који, кадећи унаоколо свети Престо, помиње из дипихâ преминуле и друге упокојене које хоће.

И свештеник се тихо моли:

За светог Јована, Пророка, Претечу и Крститеља, за свете славне и свехвалне Апостоле, за светог (име) чији спомен славимо, и за све твоје Светитеље, чијим молитвама посети нас, Боже. И помени све преминуле у нади на васкрсење у живот вечни (овде поименце помиње и од преминулих које хоће), и упокој их, Боже наш, где сија светлост Лица твог. Још Ти се молимо, помени, Господе, сво епископство православних, који правилно управљају речју Истине твоје, сво презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред. Још Ти приносимо ову разумну службу за васељену, за свету, саборну и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним животом, за благоверни и христољубиви народ наш, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти.

Свештеник гласно:

Најпре помени, Господе, преосвећеног епископа нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.

А ђакон помиње живе из диптихâ и још које хоће, а затим говори гласно:

И оне које свако од нас има на уму, и све и сва.

Народ: И све и сва.

Свештеник се моли тихо:

Помени, Господе, град овај у коме живимо (или: село ово у коме живимо; или: свету обитељ ову у којој живимо), сваки град и земљу, и оне који вером живе у њима. Помени, Господе, морепловце, путнике, болеснике, патнике, заробљенике, сужње, прогнанике, и спасење њихово. Помени, Господе, оне који плодове доносе и оне који добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње, и на све нас ниспошљи милост твоју.

Возглас:

И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник, окренувши се народу и благосиљајући га, говори:

И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.

Народ: и са духом твојим.

А ђакон, узевши благослов од свештеника, и изишавши, и ставши на обично место, говори:

Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Гооподе, помилуј.

За принесене и освећене пречасне Дарове, Господу се помолимо.

Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебесни и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, молимо од Господа.

Народ: Подај, Господе.

Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа.

Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, молимо од Господа.

Оно што је добро и корисно душама нашим, и мир свету, молимо од Господа.

Да остало време живота овога у миру и покајању проведемо, молимо од Господа.

Да крај живота нашег буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо,

Народ: Теби, Господе.

Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:

ТЕБИ поверавамо сав живот свој и наду, човекољубиви Владико, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: удостој нас да се причестимо небесним твојим и страшним Тајнама са ове свете и духовне Трпезе, са чистом савешћу, на отпуштење грехова, на опроштај сагрешења, на заједницу Светога Духа, на наследство Царства небеског, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.

Свештеник гласно:

И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити:

Народ: Оче наш.

Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Свештеник:

Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон: Главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник се тихо моли:

БЛАГОДАРИМО Ти, невидљиви Царе, који си својом неизмерном силом створио све и обиљем милости своје привео све из небића у биће, Сам Владико, погледај с неба на оне који су своје главе приклонили Теби; јер их нису приклонили телу и крви, већ Теби страшноме Богу. А Ти, Владико, Светиње које су пред нама, раздели свима нама на добро, свакоме према његовој потреби: плови с морепловцима, путуј с путницима, исцељуј болесне, Лекару душа и тела наших.

Возглас:

Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединородног Сина твог, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник се тихо моли:

ЧУЈ, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог обитавалишта свог и са престола славе Царства свог, и дођи да нас осветиш, Ти, који са Оцем седиш горе, и овде си невидљиво с нама; и удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело своје и пречасну Крв, а преко нас и свему народу.

Онда се свештеник клања, исто тако и ђакон на свом месту на коме је, говорећи тихо три пута:

Боже, милостив буди мени грешноме.

Утом се ђакон опасује орарем крстолико; и кад види свештеника где пружа руке и додирује свети Агнец да би га уздигао, произноси:

Пазимо!

И свештеник, узносећи свети Агнец, произноси гласно:

Светиње светима.

Народ:

Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.

Народ пева Причастен.

Онда ђакон улази у свети олтар, и ставши с десне стране свештенику који држи свети Хлеб, говори:

Разломи, владико, свети Хлеб.

А свештеник, разломивши га на четири дела са пажњом и побожношћу, говори:

Ломи се и раздробљује се Јагње Божје, Које се ломи а не раздељује, Које се увек једе и никад не нестаје, но Које освећује оне који се причешћују.

И ставља их на свети дискос у облику крста, овако:

И ђакон, показујући орарем свети путир, говори:

Напуни, владико, свету Чашу.

А свештеник, узевши горњу честицу (ИС), чини њоме знак крста над светим путиром, говорећи:

Пуноћа Духа Светога.

И тако је ставља у свети путир.

Ђакон: Амин.

И узевши врућу воду, говори свештенику:

Благослови, владико, топлоту.

Свештеник благосиља говорећи:

Благословена топлота Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова.

А ђакон, крстолико наливајући у свети путир топлоту колико је доста, говори:

Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.

И оставивши топлоту, стаје мало подаље.

Затим се свештеник и ђакон клањају три пута и говоре:

Боже, милостив буди мени грешноме (трипут).

Онда се свештеник клања ђакону или свом саслужитељу говорећи:

Брате и саслужитељу, опрости (ако их је више: опростите).

Затим се клања према народу, молећи и од њега опроштај. Исто тако и ђакон или саслужитељ тражи опроштај од свештеника и народа.

Тада свештеник говори:

Ђаконе, приступи.

Ђакон, приступајући са страхом Божјим, говори:

Ево, приступам Христу, бесмртноме Цару и Богу нашему. — Дај ми, владико, пречасно и пресвето Тело Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

А свештеник, узевши једну честицу светога Агнеца, даје ђакону говорећи:

Теби ђакону (име) даје се пречасно и пресвето и пречисто Тело Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова твојих и на живот вечни.

Ђакон, целивавши руку свештеника која му даје, узима свети Агнец и одлази иза светог Престола, и приклонивши главу, моли се.

Тада свештеник, узевши и сам једну честицу светога Агнеца говори:

Пречасно и пресвето Тело Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа даје се мени недостојном јереју (име) на отпуштење грехова мојих и на живот вечни.

И тако, приклонивши главу, обојица говоре молитву пре Причешћа:

Молитва пре Причешћа

Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ова сама пречасна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Амин.

Ево, приступам божанском причешћу.

Саздатељу, не спали ме причешћем,

Јер си огањ који спаљује недостојне,

Већ ме очисти од сваке нечистоте.

Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.

И тако се са страхом и сваком предострожношћу причешћују.

Затим свештеник, држећи убрус у рукама, узима свети путир обема рукама и причешћује се из њега три пута, рекавши:

Пречасном и пресветом Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа причешћујем се ја недостојни јереј (име) на отпуштење грехова мојих и на живот вечни. Амин.

И обрисавши своје усне и свети путир убрусом, целива свети путир и говори:

Ова се дотаче усана мојих, и узеће безакоња моја, и грехе моје очистиће.

Затим позива ђакона, говорећи:

Ђаконе, приступи.

Ђакон приступа и клања се једном, говорећи:

Ево приступам Христу, бесмртноме Цару и Богу нашем. — Дај ми, владико, пречасну и пресвету Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

А свештеник говори:

Слуга Божји — ђакон (име) причешћује се пречасном и пресветом Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова његових и на живот вечни.

И кад се ђакон причести, свештеник говори:

Ова се дотаче усана твојих, и узеће безакоња твоја, и грехе твоје очистиће.

Онда свештеник оставља свети путир и ломи два остала дела светог Агнеца, (НИ и КА), на мале честице, како би свима причасницима било довољно, и тако их меће у свету Чашу, и покрива је покривачем.

Онда се отварају царске двери, и ђакон, поклонивши се једном, с побожношћу прима од свештеника свети путир, долази на двери и подижући показује га народу, говорећи:

Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.

Народ:

Благословен који долази у име Господње; Бог је Господ и јави се нама.

Тада приступају верни и говоре за свештеником молитву пред свето Причешће: Верујем„ Господе, и исповедам... и тако се причешћују: иду један за другим, и клањају се са сваким умиљењем и страхом и са рукама прекрштеним на прсима, и сваки прима божанске Тајне; а свештеник причешћујући их, за сваког посебице говори:

Причешћује се слуга Божји (име) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни.

И ђакон свакоме отире усне убрусом, а причасник целива свети путир, и поклонивши се одлази. И тако се сви причешћују.

После причешћа свештеник улази у олтар, и оставља свете Дарове на свети Престо.

Тада ђакон узима левом руком свети дискос и са њега ставља у путир остале честице, говорећи. притом:

Видевши васкрсење Христово, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту твоме клањамо се, Христе, и свето васкрсење твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, име твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз Крст дође радост целоме свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо васкрсење Његово; јер нас ради претрпевши Крст, смрћу смрт разруши.

Блистај се, блистај, Нови Јерусалиме,

јер слава Господња на теби засија.

Ликуј сада и весели се, Сионе;

а Ти, Чиста Богородице,

радуј се васкрсењу Порода твог.

О велика и најсветија Пасхо, Христе!

О Мудрости, и Логосе Божји, и Сило!

Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом

у незалазни дан Царства твога.

И ђакон, отирући пажљиво честице са дискоса, говори на крају:

Омиј, Господе, светом Крвљу твојом, грехе овде поменутих слугу твојих: молитвама Богородице и свих Светих твојих.

Ако пак нема причасникâ, онда ово стављање светих честица са дискоса у путир ђакон врши по причешћу свештенослужитељâ, говорећи притом ове исте тропаре и речи: Омиј, Господе...

Тада свештеник благосиља народ говорећи гласно:

Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.

Народ:

Видесмо Светлост истинску;

примисмо Духа Небескога;

нађосмо веру истиниту,

клањајући се нераздељивој Тројици,

јер нас је Она спасла.

Ђакон, додавши кадионицу свештенику, говори:

Узнеси, владико.

А свештеник кади три пута, говорећи тихо:

Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава твоја.

Онда узевши свети дискос, ставља га на главу ђакону, и ђакон, држећи га с побожношћу и гледајући ка дверима, одлази Предложењу и оставља га. Свештеник, поклонивши се и узевши свети путир, говори тихо:

Благословен Бог наш,

и окренувши се према народу, продужује гласно:

Свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ:

Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Свештеник одмах одлази Предложењу, оставља свети путир, враћа се светом Престолу и савија антиминс; а ђакон излази и стаје на обично место, и говори громко:

Ми, који смо примили божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске, и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Онда свештеник говори благодарну молитву после Причешћа:

Молитва после причешћа свих

БЛАГОДАРИМО Ти, човекољубиви Владико, добротворе душа наших, што си нас и у данашњи дан удостојио твојих небеских и бесмртних Тајни. Исправи пут наш, утврди све нас у страху твоме, чувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и мољењима славне Богородице и Приснодјеве Марије и ових Светих твојих.

Возглас:

Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Притом свештеник, узима свето Еванђеље, чини знак крста над савијеним антиминсом и полаже га на њега. Затим се окреће народу и говори:

У миру изиђимо.

Народ: У име Господње.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

И свештеник излази и стаје иза амвона и говори гласно заамвону молитву:

Заамвона молитва

ГОСПОДЕ, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају, и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ свој и благослови наслеђе своје, чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свету твоме, Црквама твојим, свештеницима и свима људима твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ:

Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека. (трипут).

Док се заамвона молитва чита, ђакон, држећи орар и приклонивши главу, стоји на десној страни пред иконом Господа Христа; и кад се заврши молитва, улази кроз северна врата. Свештеник пак улази кроз царске двери, и отишавши Предложењу, тихо говори ову молитву:

ХРИСТЕ Боже наш, Ти Сам си пуноћа Закона и Пророкâ; Ти си испунио сав Очев домострој спасења, испуни радошћу и весељем срца наша, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда ђакон употребљује свете Дарове са страхом и сваком предострожношћу, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре. И пошто разда антидор, благосиља народ говорећи:

Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник:

Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.

Народ:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј. Господе, помилуј. Господе, помилуј. Оче свети, благослови.

И свештеник даје отпуст овако:

ако је недеља, говори:

Васкрсли из мртвих...

а ако није:

Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних Апостола, светога оца нашега Јована, архиепископа цариградскога, светога (чији је храм) и светога (чији је дан), светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, и свих Светих, нека нас помилује и спасе као благ и човекољубив.

Народ: Амин.

И свештеник, ушавши у свети олтар, говори захвалне молитве после светог Причешћа (види стр. 181-185).

Пошто сврши ове молитве, свештеник скида свештене одежде, говорећи:

Сада отпушташ у миру слугу твога, Господе, по речи твојој, јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих људи, светлост да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни... (трипут)

Слава Оцу... Пресвета Тројице... Оче наш.

Тропар Светог Златоуста (глас 8):

Благодат, заблиставши из уста твојих

као светлост огња,

просветли васељену,

свету стече ризнице несреброљубља,

висину нам смиреноумља показа;

но твојим речима учећи нас,

оче Јоване Златоусте,

моли Христа Бога Логоса,

да спасе душе наше.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:

Кондак (глас 6):

С неба си примио божанску благодат,

и устима својим све учиш

да се клањају једноме Богу у Тројици,

Јоване Златоусте, свеблажени Светитељу,

хвалимо те достојно,

јер си наставник који нам објашњава божанске тајне.

И сада и увек и у векове векова. Амин.

Богородичен (глас 6):

Непостидна Заштитнице хришћана,

незаменљива ка Богу Посреднице,

не презри гласе мољења нас грешних,

него као Блага притекни у помоћ

нама који Те са вером призивамо:

пожури на молитву

и похитај на умољавање,

Богородице, свагдашња Заштитнице

оних који Те поштују.

Господе, помилуј (12 пута).

Часнију од Херувима

и славнију неупоредиво од Серафима,

Тебе што Бога Реч непорочно роди,

ваистину Богородицу,

ми Те величамо.

Слава... И сада... Отпуст.

А ђакон, употребивши свете Дарове са сваком предострожношћу, да ни најситнија честица не падне или остане, омије свети путир вином и водом, и скупивши сву влагу, сређује свете сасуде, покрива их и оставља на обично место. Затим и он свлачи одежде и говори што и свештеник. Онда умију руке на обичном месту, и поклонивши се заједно, излазе благодарећи Богу за све.

Крај Божанствене Литургије Светог Јована Златоуста.

 

БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА

СВЕТОГА ОЦА НАШЕГА ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГА

Треба знати: Ова се божанствена Литургија Светог Василија Великог не служи свагда него само у одређене дане, тојест: у недеље свете Велике Четрдесетнице, осим недеље Цветне, на свети Велики Четвртак и у Велику Суботу; и уочи празника Рождества Христова и Богојављења, као и на сам празник Светог Василија.

Чин и поредак овога свештенодејства исти је као у Литургији Светог Јована Златоуста.

Треба знати и ово: Ова света Литургија служи се понекад заједно са вечерњем, и то: на Велики Четвртак и Велику Суботу и уочи Рождества и Богојављења, осим кад навечерје ова два празника падне у суботу или недељу; у том случају ова Литургија се служи на сам дан празника.

Ђакон, ставши на амвон, говори громко: Благослови, владико.

Свештеник гласно:

БЛАГОСЛОВЕНО Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За преосвећеног епископа нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За све благочестиве и православне хришћане, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, земљу и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике, сужње и изгнанике, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Господе, помилуј.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва првог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ Боже наш, чија је моћ недосежна и слава несхватљива, чија је милост неизмерна и човекољубље неисказано, Ти Сам, Владико, по своме милосрђу, погледај на нас и на овај свети храм, и покажи на нама и на овима који се с нама моле, твоју богату милост и доброту.

Свештеник гласно:

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се први антифон.

Ђакон, поклонивши се према олтару, одлази са свога места, и дошавши стаје пред икону Христову, држећи и орар са три прста десне руке.

А по свршеном антифоиу, ђакон стаје на обично место, и поклонивши се, говори:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва другог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ Боже наш, спаси људе своје и благослови наслеђе своје; чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту Дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо.

Свештеник гласно:

Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се други антифон.

Ђакон, поклонивши се, одлази пред икону Богородице.

На крају антифона пева се: И сада...

Јединородни Сине и Речи Божја, бесмртан си, а изволео си да се ради нашег спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, смрћу си смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси Нас.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва трећег антифона, тихо:

ТИ СИ нам даровао ове заједничке и сложне молитве; Ти си и двојици или тројици, који се сложе у име твоје, обећао да даш оно за што се узмоле; Ти Сам и сада испуни на корист молбе слугу твојих, дајући нам у садањем веку познање истине твоје, а у будућем дарујући нам живот вечни.

Возглас:

Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Док се пева трећи антифон, или Блаженства, кад се почне: Слава... свештеник и ђакон чине три поклона пред светим Престолом, и свештеник, узевши свето Еванђеље, даје га ђакону, те тако чине мали Вход, док пред њим иду свећеносци.

Молитва Входа, тихо:

ВЛАДИКО Господе, Боже наш, који си на небесима установио чинове и војске Анђела и Арханђела, да служе слави твојој, учини да са нашим входом буде вход светих Анђела, који с нама служе и с нама славослове твоју благост. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

По молитви ђакон, показујући на исток десном руком и орарем, говори свештенику:

Благослови, владико, свети Вход.

Свештеник благосиљајући говори:

Благословен вход Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда ђакон приноси Еванђеље епископу или настојатељу на целивање, а ако овај није присутан, целива га само свештеник. По завршетку последњег тропара, ђакон ставши испред свештеника и уздигнувши свето Еванђеље, говори гласно:

Премудрост, смерно стојмо!

Тада се пева:

Приђите, поклонимо се... или: Светлости тиха... (ако Литургија почиње вечерњем), или: Входноје празника.

Затим се певају прописани тропари; ако пак Литургија почиње вечерњем, читају се Паримије празника; у том случају после Паримија долази Мала јектенија, и возглас: Јер си свет, Боже наш... и у продужетку Трисвета песма.

Свештеник чита тихо молитву Трисвете песме:

Молитва Трисвете песме

БОЖЕ Свети, Ти у Светима почиваш, Тебе трисветим гласом певају Серафими и славослове Херувими, и Теби се клањају све Небеске Силе; Ти си све и сва из небића у биће привео; Ти си саздао човека по слици и прилици својој и сваким га својим даром украсио; Ти дајеш мудрост и разум ономе који Те моли, и не презиреш грешника, него си за спасење одредио покајање; Ти си удостојио нас, смирене и недостојне слуге твоје, да и у овоме часу стојимо пред славом светога Жртвеника твог и да Ти приносимо дужно поклоњење и славословље: Ти Сам, Владико, прими Трисвету песму и из уста нас грешних, и посети нас благошћу својом, опрости нам свако сагрешење хотимично и нехотимично; освети душе наше и тела, и дај нам да Ти у светости служимо кроз све дане живота свог — молитвама Свете Богородице и свих Светих, који су Ти од памтивека угодили.

Возглас:

Јер си свет, Боже наш, и у Светима обитаваш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек.

Ђакон: И у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се Трисвета песма, или: Ви који се у Христа крстисте...

Свештеник и ђакон такође говоре Трисвету песму, чинећи три поклона пред светим Престолом. Затим ђакон говори:

Заповеди, владико.

И одлазећи на Горње место, свештеник говори:

Благословен који долази у име Господње.

Ђакон:

Благослови, владико, Горње место.

Свештеник:

Благословен си на престолу славе царства твога, Ти који седиш на Херувимима, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

По завршетку Трисвете песме, ђакон говори: Пазимо! Свештеник: Мир свима. Ђакон: Премудрост! Читач: Прокимен... и Апостол.

Кад се заврши Апостол, и свештеник каже: Мир ти, читачу, и ђакон: Премудрост! пева се Алилуја са стиховима. Тада ђакон кади, као што је речено на Литургији Златоустовој.

И свештеник говори молитву пред Еванђеље:

Молитва пред Еванђеље

ЗАПАЛИ у срцима нашим, човекољубиви Владико, бесмртну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје еванђелске проповеди. Усади у нас и страх блажених твојих заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

По завршеном кађењу, ђакон узима од свештеника благослов пред свето Еванђеље, говорећи:

Благослови, владико, благовесника светог Апостола и Еванђелиста (име Еванђелиста),

и свештеник га благосиља, говорећи:

Бог, молитвама светог славног Апостола и Еванђелиста (име), да дâ теби благовеснику реч с великом силом на испуњење Еванђеља љубљенога Сина Његова и Господа нашег Исуса Христа.

Ђакон излази са светим Еванђељем на амвон, а свештеник произноси:

Премудрост, смерно стојмо; чујмо свето Еванђеље. Мир свима.

И ђакон рекавши: Читање светог Еванђеља по Матеју (или име другог Еванђелиста), чита свето Еванђеље на амвону.

По прочитању Еванђеља, ђакон говори јектенију:

Рецимо сви из све душе, и од свега ума свог, рецимо.

Народ: Господе, помилуј.

Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе помилуј (трипут).

Још се молимо за преосвећеног епископа нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Још се молимо за браћу нашу, свештенике, свештеномонахе, свештенођаконе, и за све у Христу братство наше.

[Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за сво у Христу братство његово.]

Још се молимо за све благочестиве и православне хришћане.

Још се молимо за блажене и незаборавне осниваче и ктиторе овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), за свете патријархе православне, благочестиве цареве и христољубиве царице, и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.

Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (или: свете обитељи ове).

Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и обилну милост.

Молитва усрдног мољења

ГОСПОДЕ, Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на све људе твоје, који чекају од Тебе богату милост.

Возглас:

Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Верни, помолимо се за оглашене.

Да их Господ помилује.

Да их научи речи истине.

Да им открије Еванђеље правде.

Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Оглашени, главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Молитва за оглашене

пред распростирање антиминса, пре светог Узношења.

ГОСПОДЕ Боже наш, који на небесима обитаваш и надгледаш сва дела твоја, погледај на слуге твоје оглашене, који су приклонили главе своје пред Тобом, и дај им лаки јарам твој; учини их часним удовима свете Цркве твоје, и удостој их бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће непропадљивости, на познање Тебе, истинитог Бога нашег.

Свештеник распростире антиминс и узглашује:

Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених (да не остане). А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Молитва верних прва

коју свештеник говори тихо, пошто расростре антиминс:

ТИ СИ нам, Господе, показао ову велику тајну спасења; Ти си нас, смирене и недостојне слуге твоје, удостојио да будемо служитељи твога светога Жртвеника; Ти нас силом Светога Духа твог оспособи за ову службу да, неосуђено ставши пред светом славом твојом, приносимо Теби жртву хвале; јер си Ти који делаш све у свему. Дај, Господе, да жртва наша и за грехе наше и за незнања људска буде примљена и благопријатна пред Тобом.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник гласно:

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Молитва верних друга, тихо:

БОЖЕ, Ти си у милости и сажаљењу посетио нашу смиреност; Ти си нас смирене и грешне и недостојне слуге твоје поставио пред свету славу твоју да служимо светом Жртвенику твом; Ти нас оснажи силом Светога Духа твог на службу ову; и дај нам реч кад отворимо уста своја, да призивамо благодат Светога Духа твога на Дарове који ће се предложити.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник, возглас:

Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се Херувимска песма, или: Вечере Твоје Тајне (на Велики Четвртак), или: Нека умукне свако тело... (на Велику Суботу).

Молитва којом се свештеник моли за себе тихо док се Херувимска песма пева:

Молитва Херувимске песме

НИКО од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити — велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља свог, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих предао си нам свештенодејство ове литургијске и бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на престолу херувимском, и Господ си Серафима и Цар Израиља, и једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да чује, погледај на мене грешног и непотребног слугу твог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспособи ме силом твога Светога Духа, да обучен у благодат свештенства, предстанем овом светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Крв, јер Теби прилазим приклањајући главу своју, и молим Ти се да не окренеш лице твоје од мене, нити ме одбациш од деце твоје, него ме удостој да Ти ја грешни и недостојни слуга твој принесем ове Дарове: јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Док свештеник чита молитву, ђакон изврши кађење, говорећи у себи и педесети Псалам, као што је речено на Литургији Златоустовој.

Потом свештеник и ђакон говоре пред светим Престолом Херувимску песму три пута, клањајући се:

Свештеник:

Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо —

Ђакон:

Као они који ћемо примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

На Велики Четвртак, уместо Херувимске песме, говори се и пева ово:

Вечере твоје Тајне, прими ме данас, Сине Божји, за причасника, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

На Велику пак Суботу, уместо овога, говори се и пева:

Нека умукне свако тело човечије, и нека стоји са страхом и трепетом, и ништа земаљско нека не помишља у себи; јер Цар царева и Господ господара долази да буде заклан и да даде Себе за храну вернима; а испред Њега иду хорови Анђела са сваким Началством и Влашћу, многооки Херувими и шестокрилати Серафими, заклањајући лица и кличући песму: Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Потом свештеник и ђакон, пошто се поклоне и узму свете Дарове са Предложења, као што је речено на Златоустовој Литургији, чине Велики Вход, и говоре: Благочестиви и христољубиви род хришћански... и остало све до: Вас и све православне хришћане да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.

Затим улазе са светим Даровима и свештеник их ставља на свети Престо, говорећи уобичајено: Благообразни Јосиф..., У гробу телесно... и: Гроб Твој, Христе, као живоносан...Онда, покривши свети дискос и путир воздухом, свештеник окади Дарове говорећи: По доброти својој, Господе, чини добро Сиону... и остало све по реду.

Ђакон, узевши благослов од свештеника, излази и стаје на обично место, говорећи:

Допунимо молитву своју Господу.

Народ: Господе, помилуј.

За предложене пречасне Дарове, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, молимо од Господа.

Народ: Подај, Господе.

Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа.

Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, молимо од Господа.

Оно што је добро и корисно душама нашим, и мир свету, молимо од Господа.

Да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, молимо од Господа.

Да крај живота нашег буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Молитва Приношења

после постављења божанствених Дарова на свети Престо, коју свештеник говори тихо:

ГОСПОДЕ Боже наш, Ти си нас саздао и увео у овај живот; Ти си нам показао путеве ка спасењу; Ти си нам даровао откривење небеских тајни; Ти си нас поставио на службу ову силом Духа твога Светога; — стога благоволи, Господе, да будемо слуге твог Новог Завета и служитељи твојих светих Тајни; прими нас који се приближујемо светом Жртвенику твом, по мноштву милости твоје, да будемо достојни приносити Теби ову разумну и бескрвну жртву за грехе наше и за незнања људска; прими је у свети и наднебесни и умни твој Жртвеник као мирис миомира и узврати нам благодаћу Светога Духа твог. Погледај на нас, Боже, и на ову службу нашу, и прими је као што си примио Авељеве даре, Нојеве жртве, Авраамове жртве свеплоднице, Мојсијево и Ароново свештенство, Самуилове жртве помирења. Као што си и од светих твојих Апостола примио ово истинито богослужење, тако и из руку нас грешних, по благости својој, Господе, прими Даре ове, да бисмо, удостојивши се беспрекорно служити светом Жртвенику твоме, нашли награду верних и мудрих служитеља у страшни дан праведне исплате твоје.

Возглас:

Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон:

Љубимо једни дуге, да бисмо једнодушно исповедали:

Народ:

Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.

Свештеник се клања три пута, говорећи тихо:

Љубићу Те, Господе, крепости моја. Господ је тврђава моја, и прибежиште, и избавитељ мој. (трипут).

Затим целива свете Дарове и свети Престо говорећи: Свети Боже... Онда бива међусобно целивање свештеника (ако их служи више), уз уобичајене речи: Христос међу нама. — И јесте, и биће.

Ђакон се такође клања трипут и целива свој орар, а онда произноси:

Двери, двери, с премудрошћу пазимо!

Народ:

Исповедање вере

Свештеник лелуја воздухом над светим Даровима и говори заједно са народом:

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан као што је писано;

И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућега века. Амин.

Ђакон:

Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.

Народ: Милост мира, жртву хвале.

Свештеник гласно, благосиљајући народ:

Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.

Народ: И са духом твојим.

Свештеник, уздижући руке, узвикује:

Горе имајмо срца!

Народ: Имамо их ка Господу.

Свештеник:

Заблагодаримо Господу.

Народ:

Достојно је и праведно благодарити Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.

Свештеник се моли, почињући свето Узношење:

ТИ КОЈИ ЈЕСИ, Владико, Господе Боже Оче, Сведржитељу, Обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величанству Светиње твоје: Тебе хвалити, Тебе певати, Тебе благосиљати, Теби се клањати, Теби благодарити, Тебе славити Јединог истински постојећег Бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити Теби ово духовно богослужење наше; јер си нам Ти даровао познање Истине твоје. И ко је способан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, испричати сва чудеса твоја, учињена у сва времена? Владару свих и свега, Господе неба и земље, и све твари, видљиве и невидљиве. Ти седиш на престолу славе и надгледаш бездане, Беспочетни, Невидљиви, Непостижни, Неограничени, Непроменљиви, Оче Господа нашега Исуса Христа, Великога Бога и Спаса, наде наше, Који је слика Твоје доброте, печат истоветни, Који показује у себи Тебе Оца, Логос живи, Бог истинити, предвечна Премудрост, Живот, Освећење, Сила, Светлост истинита, преко Кога се јави Дух Свети: Дух Истине, Дар усиновљења, Залог будућег наслеђа, Првина вечних добара, животворна Сила, Извор освећења, Којим, сва творевина логосна и умна, укрепљавана служи Теби и узноси Ти вечни славопој, јер све и сва служи Теби. Јер Тебе хвале Анђели, Арханђели, Престоли, Господства, Начала, Власти, Силе, и многооки Херувими. Око Тебе стоје Серафими: једни са шест крила, и други са шест крила: са два покривају лица своја, са два ноге, а са два лете, и кличу један другоме неућутним устима, непрестаним славословима:

Свештеник гласно:

Победничку песму певајући, кличући, узвикујући и говорећи:

Народ:

Свет је, Свет, Свет, Господ Саваот, пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње, Осана на висинама.

У том ђакон, узевши звездицу са светог дискоса, чини над њиме знак крста, и целивавши је оставља је на страну.

Свештеник, приклонивши главу моли се:

СА ОВИМ блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми грешни кличемо и говоримо: ваистину си свет и пресвет, и нема мере величанству Светиње твоје; и праведан си у свима делима својим, и у свему си поступио с нама по правди и истинском суду: створио си човека узевши прах од земље и почаствоваши га ликом твојим, Боже, настанио си га у рају сладости, и обећао му бесмртност живота и наслађивање вечним добрима, ако буде држао заповести твоје. Али, пошто он не послуша Тебе, истинитог Бога, Саздатеља свога, и би заведен змијином обманом и умртвљен својим сопственим сагрешењима, изагнао си га праведним судом твојим, Боже, из раја у овај свет, и вратио га у земљу од које је био узет, устројавајући му спасење кроз поновно рођење у самом Христу твом. Јер се Ти, благи Боже, ниси потпуно одвратио од створења свога које си саздао, нити си заборавио дело руку твојих, него си га по милосном обиљу самилости твоје посећивао на разне начине: слао си Пророке; чинио си чудеса преко Светитеља твојих, који су Ти у сваком поколењу угодили; говорио си нам устима слугу твојих Пророка, најављујући нам спасење које се имало збити; дао си нам Закон у помоћ; одредио си нам Анђеле као чуваре. А кад се наврши пуноћа временâ, говорио си нам самим Сином твојим, кроз Кога си и векове створио, који је блистање славе твоје и обличје бића твога, и све носи речју силе своје, и који није сматрао за отмицу то што је раван Теби, Богу и Оцу, па ипак Он, иако превечни Бог, јави се на земљи и са људима поживе, и оваплотивши се од Свете Дјеве, понизи себе узевши обличје слуге и постаде једнак телу смирења нашег, да нас учини једнакима лику славе Његове. Јер пошто кроз човека грех уђе у свет, и кроз грех смрт, то Јединородни Син твој, који је у наручју Тебе, Бога и Оца, благоволе родити се од жене, Свете Богородице и Приснодјеве Марије, подвргнути се Закону и осудити грех телом својим, да би они који умиру у Адаму, били оживљени у самом Христу твом. И Он, живећи у овом свету, даде нам спасоносне заповести и, одвративши нас од обмане идолске, приведе нас познању Тебе, истинитог Бога и Оца, и стече Себи нас — народ изабрани, царско свештенство, свети род. И очистивши нас водом, и осветивши нас Духом Светим даде Себе у замену смрти, која је нас, продане греху, држала у ропству; и сишавши крстом у ад да Собом испуни све и сва, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и сваком телу отвори пут у васкрсење из мртвих, јер не беше могуће да Господар Живота буде држан у смрти; Он постаде првина умрлих, прворођени из мртвих, да би био Он сам све и сва, првенствујући у свему; и узишавши на небеса, седе с десне стране Величанства твога на висинама, и Он ће опет доћи да свакоме да по делима његовим. А остави нам Он као спомен спасоносног страдања свог ово што по Његовим заповестима предложисмо пред Тобом. Јер пре но што ће поћи на добровољну и преславну и животворну смрт своју, Он у ноћ, у коју предаваше Себе за живот света, узе хлеб у своје свете и пречисте руке и показа га Теби Богу и Оцу и заблагодаривши, благословивши, осветивши, преломивши га:

Свештеник гласно:

Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Узмите, једите, ово је Тело моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова.

Народ: Амин,

Онда свештеник тихо:

Тако исто узевши и чашу са родом виноградским, и растворивши, заблагодаривши, благословивши, осветивши:

Гласно:

Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо:

Ово чините у мој спомен: јер кад год Хлеб овај једете, и Чашу ову пијете, ви смрт моју објављујете и васкрсење моје исповедате. Стога и ми, Владико, сећајући се Његових спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, и из мртвих васкрсења, и на небеса узласка, и с десне стране Тебе Бога и Оца седења, и славног и страшног другог доласка Његовог,

утом свештеник укршта руке своје стављајући десну изнад леве, и десном узима свети дискос, а левом свети путир, подиже их са великом пажњом, говорећи гласно:

Твоје од твојих, Теби приносећи ради свих и за све,

Народ:

Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.

[Ђакон прилази ближе свештенику, и оба се клањају три пута пред светим Престолом, молећи се у себи и говорећи:

Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме.

Затим свештеник:

Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветог Духа свог, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо.

Ђакон, стих: Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у мени.

Опет свештеник:

Господе, који си у трећи час...

Ђакон, стих: Не одбаци ме од лица твога, и Духа свога Светога не одузми од мене.

И опет свештеник:

Господе, који си у трећи час...]

И свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:

СТОГА, Пресвети Владико, и ми, грешне и недостојне слуге твоје, удостојени служити светом Жртвенику твом, не због праведности наше, јер ништа добро не учинисмо на земљи, него због милости и самилости твоје, које си богато излио на нас, смело приступамо светом Жртвенику твом; и, предложивши предобрасце светог Тела и Крви Христа твог, Теби се молимо и Тебе призивамо, Свети над светима, да благовољењем доброте твоје дође Дух твој Свети на нас и на предложене Дарове ове и да их благослови, и освети и покаже:

Онда ђакон, приклонивши главу, показује орарем свети Хлеб, говорећи тихим гласом:

Благослови, владико, свети Хлеб.

А свештеник, исправивши се, благосиља крсним знаком свети Хлеб говорећи:

Хлеб овај самим пречасним Телом Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа,

Ђакон: Амин.

И опет ђакон, показујући орарем свети Путир, говори:

Благослови, владико, свету Чашу.

А свештеник благосиљајући говори:

А Чашу ову самом пречасном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа,

Ђакон: Амин.

Свештеник:

Проливеном за живот света,

Ђакон: Амин, Амин, Амин.

И ђакон, приклонивши главу свештенику, говори:

Помени мене грешнога, свети владико.

Свештеник говори:

Да те помене Господ Бог у Царству своме.

А ђакон рекавши: Амин, — стаје на своје раније место.

Свештеник, приклонив главу, моли се:

А НАС СВЕ који се од једнога Хлеба и једне Чаше причешћујемо, да сјединиш једне са другима у заједницу једнога Духа Светога, и учиниш да се ниједан од нас не причести светим Телом и Крвљу Христа твога на суд или на осуду, него да обретемо милост и благодат са свима Светима што су Ти од памтивека угодили: Праоцима, Оцима, Патријарсима, Пророцима, Апостолима, Проповедницима, Еванђелистима, Мученицима, Исповедницима, Учитељима, и са сваким духом праведника, у вери преминулога.

Свештеник, кадећи, продужује гласно:

Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију.

Народ:

Теби се, Благодатна, радује сва твар:

Анђелски сабор

и људски род;

освећени Храме

и духовни Рају,

девственичка похвало.

Из тебе се Бог оваплоти

и постаде Дете,

Он који је предвечни Бог наш.

Јер крило твоје учини престолом,

и утробу твоју показа широм од небеса.

Теби се, Благодатна, радује сва твар,

слава Теби.

Док народ пева, ђакон кади унаоколо свети Престо и помиње из диптиха преминуле и друге упокојене које хоће.

За то време свештеник се моли:

ЗА светог Јована Пророка, Претечу и Крститеља, за свете славне и свехвалне Апостоле, за светог (име) чији спомен славимо, и за све твоје Светитеље, чијим молитвама, посети нас, Боже. И помени, Господе, све раније преминуле у нади на васкрсење у живот вечни (овде помиње имена уснулих која хоће), и упокој их, Боже наш, где сија светлост Лица твога. Још Ти се молимо: помени, Господе, твоју свету, саборну и апостолску Цркву, распрострту од краја до краја васељене, и даруј мир њој коју си стекао пречасном Крвљу Христа твога, и овај свети храм утврди до свршетка века. Помени, Господе, оне што Ти ове Даре принесоше, и оне за које, и преко којих, и ради којих Ти их принесоше. Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им место земаљских добара — небеска, место привремених — вечна, место пролазних — непролазна. Помени, Господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Помени, Господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу. Помени, Господе, благоверни народ наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над сваким злом, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом преобрази у добре. Помени, Господе, присутни овде народ, и из оправданих разлога одсутне; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старце укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; ослободи мучене од нечистих духова; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. Помени, Боже, оне што су под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и оне у изгнанству, и оне на тешким радовима, и све оне што су у било каквој невољи, и нужди, и опасности. Помени,Господе Боже наш, и све оне којима је потребно твоје велико милосрђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који нас недостојне замолише да се молимо за њих. Господе Боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасење. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога од нас још од утробе матере наше. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланих буром, пристаниште морепловцима, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога од нас, знаш и молбу, и дом, и потребу нашу. Избави, Господе, град овај (или: село ово; или: свету обитељ ову), и сваки град и земљу од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата.

Свештеник гласно:

Најпре помени, Господе, преосвећеног епископа нашега (име) и даруј га светим твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна, и да правилно управља речју Истине твоје.

Народ: И све и сва.

Ђакон помиње живе из диптиха и још које хоће, а свештеник се моли:

ПОМЕНИ, Господе, сво епископство православних, који правилно управљају речју Истине твоје. Помени, Господе, по мноштву милосрђа свог, и моју недостојност; прости ми свако сагрешење вољно и невољно; и немој због грехова мојих отклонити благодат Светога Духа твога од ових Дарова који су пред нама. Помени, Господе, презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред, и немој посрамити никога од нас што стојимо око светог Жртвеника твог. Посети нас благошћу твојом, Господе; јави нам се богатим милосрђем својим; даруј нам благорастворење ваздуха и погодно време; даруј тихе кише земљи ради плодности; благослови, Господе, благошћу својом круг године; прекрати раздоре међу Црквама; угаси непријатељства међу народима; силом Светога Духа твога сатри што скорије јеретичко бунтовање; све нас прими у Царство твоје, покажи нас синовима светлости и синовима дана; даруј нам мир твој и љубав твоју, Господе Боже наш, јер си нам дао све и сва.

Возглас:

И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник благосиља народ и говори:

И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима нама.

Народ: И са духом твојим.

Ђакон излази, стаје на обично место и говори:

Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе помилуј.

За принесене и освећене пречасне Дарове, Господу се помолимо.

Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебесни и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, молимо од Господа.

Народ: Подај Господе.

Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа.

Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, молимо од Господа.

Оно што је добро и корисно душама нашим, и мир свету, молимо од Господа.

Да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, молимо од Господа.

Да крај живота нашег буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:

БОЖЕ наш, Боже који спасаваш, Ти нас научи да Ти достојно благодаримо за твоја доброчинства, која си нама учинио и чиниш. Боже наш, примивши ове Дарове, Ти нас очисти од сваке нечистоте телесне и духовне и научи нас вршити Светињу ову са страхом твојим, да бисмо се ми, примајући са чистим сведочанством савести наше део Светиња твојих, сјединили са светим Телом и Крвљу Христа твога; и примивши их достојно, имали Христа живећег у срцима нашим, и постали храм Светог Духа твог. О, Боже наш, учини да нико од нас не буде крив пред овим страшним и небесним Тајнама твојим, нити немоћан душом и телом због недостојног причешћивања њима; него нам дај да до последњег даха свог достојно примамо део Светиња твојих на попутнину у живот вечни, на благоугодан одговор на Страшном суду Христа твог; да бисмо и ми са свима Светима, који су Ти од памтивека угодили, постали заједничари вечних блага твојих, која си уготовио онима који Те љубе, Господе.

Свештеник гласно:

И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити:

Народ:

Оче наш

Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Свештеник:

Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон: Главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник се тихо моли:

ВЛАДИКО Господе, Оче милосрђа, и Боже сваке утехе, благослови, освети, сачувај, укрепи, утврди, и од сваког дела злог одврати оне што су Ти приклонили главе своје, а присаједини их сваком добром делу, и удостој их да се неосуђено причесте овим пречистим и животворним Тајнама твојим — на отпуштење грехова и на заједницу Светога Духа.

Возглас:

Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединородног Сина твог, са којим се благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник се тихо моли:

ЧУЈ, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог обитавалишта свог и са престола славе Царства свог, и дођи да нас осветиш, Ти, који са Оцем седиш горе, и овде си невидљиво с нама; и удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело своје и пречасну Крв, а преко нас и свему народу.

Онда се клањају свештеник и ђакон, сваки на своме месту, и говоре тихо три пута: Боже милостив буди мени грешноме; ђакон се опасује орарем крстолико; и кад види свештеника где пружа руке и додирује свети Агнец да би га уздигао, говори:

Пазимо!

Свештеник узноси свети Агнец и произноси гласно:

Светиње светима.

Народ:

Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.

Онда ђакон улази у свети олтар и говори свештенику:

Разломи, владико, свети Хлеб.

Свештеник разлама свети Хлеб на четири дела и говори:

Ломи се и раздробљује се Јагње Божје, Које се ломи а не раздељује, Које се увек једе и никад не нестаје, но Које освећује оне који се причешћују.

Онда свештеник полаже крстолико на дискос делове Агнеца, а ђакон, показујући орарем свети путир, говори:

Напуни, владико, свету Чашу.

Свештеник узима горњу честицу (ИС) чини њоме знак крста над светим путиром и говори:

Пуноћа Духа Светога.

И тако је ставља у путир.

Ђакон: Амин.

И узевши врућу воду, говори свештенику:

Благослови, владико, топлоту.

Свештеник благосиља, говорећи:

Благословена топлота Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова.

А ђакон, крстолико наливајући у свети путир топлоту колико је доста, говори:

Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.

После тога свештенослужитељи приступају и нричешћују се светим Тајнама, на начин како је то описано у Литургији Светог Јована Златоуста.

Пошто се причесте са страхом и побожношћу, свештеник ломи два остала дела светога Агнеца (НИ и КА) на мале честице како би свима причасницима било довољно, онда меће честице у свету Чашу, коју покрива покривачем. Кад се отворе царске двсри, ђакон с побожношћу прима од свештеника свети путир, показује га са двери народу и говори громко:

Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.

Народ: Благословен који долази...

Тада приступају верни и говоре за свештеником молитву пред свето Причешће: Верујем, Господе, и исповедам... Када се молитва заврши, верни приступају један за другим, и клањају се са сваким умиљењем и страхом, са рукама прекрштеним на грудима, и примају божанске Тајне. Свештеник их причешћује и за сваког посебице говори:

Причешћује се слуга Божји (име), пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни.

Ђакон отире причасницима усне убрусом, они целивају свети путир, и поклонивши се, одлазе смерно сваки на своје место.

После причешћа верних, свештеник оставља свете Дарове на свети Престо, а ђакон сабира преостале честице са светог диокоса у свети путир, говорећи притом: Видевши васкрсење Христово..., Блистај се, блистај, Нови Јерусалиме..., О велика и најсветија Пасхо...

Отирући, на крају, светом губом дискос и антиминс и све честице са њих, ђакон говори: Омиј, Грсподе..., као што је изложено на Литургији Светог Златоуста.

Ако пак нема причасникâ ћакон све ово врши и говори по реду после причешћа свештенослужитеља.

Тада свештеник благосиља народ говорећи:

Спаси, Боже народ Твој и благослови наслеђе твоје.

Народ: Видесмо светлост истинску...

Ђакон додаје свештенику кадионицу и говори:

Узнеси, владико.

А свештеник кади три пута, тихо се молећи:

Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава твоја.

Онда ђакон прима од свештеника свети дискос и односи га на Предложење, а свештеник узевши свети путир, говори тихо:

Благословен Бог наш,

и окренувши се према народу, продужује гласно:

Свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе...

Свештеник одмах одлази Предложењу, оставља свети путир, враћа се светом Престолу и савија антиминс; ђакон излази и стаје на своје обично место и говори громко:

Ми, који смо примили божанске, свете, пречисте, бесмртне, небесне и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.

Народ: Господе помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни други сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Онда свештеник говори благодарну молитву после Причешћа:

 

Молитва после причешћа свих:

БЛАГОДАРИМО Ти, Господе Боже наш, за причешће светим, пречистим, бесмртним и небеским Тајнама твојим, које си нам дао ради добротворења, освећења и исцељења душа и тела наших. Ти сам, Владико свих и свега, дај да нам причешће светим Телом и Крвљу Христа твога буде на веру непостидну, на љубав нелицемерну, на умножење мудрости, на исцељење душе и тела, на одагнање сваког противника, на вршење заповести твојих, на благоугодан одговор на Страшном суду Христа твога.

Онда свештеник, чинећи Еванђељем знак крста над антиминсом и полажући га на њега, говори возглас:

Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: У миру изиђимо.

Народ: У име Господње.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

И свештеник излазећи, стаје иза амвона и говори гласно заамвону молитву:

Заамвона молитва

ГОСПОДЕ, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају, и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ свој и благослови наслеђе своје, чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свету твоме, Црквама твојим, свештеницима и свима људима твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека (трипут).

После заамвоне молитве свештеник и ђакон улазе у свети олтар, и свештеник отишавши Предложењу, тихо говори ову молитву:

ИСПУНИ се и изврши се, колико је то у нашој моћи, тајна твога домостроја спасења, Христе Боже наш. Јер одржасмо успомену на твоју смрт; видесмо изображење твога васкрсења; испунисмо се твојим бескрајним животом; насладисмо се твоје непотрошиве сладости, — благоволи да све нас удостојиш ње и у будућем веку, благодаћу беспочетнога Оца твога, и твога Светог и благог и животворног Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда ђакон употребљује свете Дарове, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре. И пошто разда антидор, благосиља народ говорећи:

Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И свештеник даје уобичајени отпуст, помињући на њему светог оца нашег Василија Великог.

Свештеник после отпуста, а ђакон после употребе светих Дарова, свлаче свештене одежде и говоре захвалне молитве после Причешћа, као што је изложено на Литургији Светог Јована Златоуста.

После: Сада отпушташ... и осталог по реду до Оче наш..., говоре тропар светог Василија Великог:

Тропар, глас први:

По свој земљи пронесе се глас о теби,

јер она прими благовест твоју

којом си богодолично изложио догмате;

природу си бићâ објаснио,

а људски живот Богом украсио.

Царствени свештениче,

свети оче Василије,

моли Христа Бога

да нам подари велику милост.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Кондак, глас четврти:

Небовесниче, Василије преподобни, показао си се непоколебљив темељ Цркве, свима си људима дао неукрадиво господство, запечаћујући га својим догматима.

И сада и увек и у векове векова. Амин.

Богородичен, глас шести:

Непостидна Заштитнице хришћана...

Господе помилуј (12 пута),

Часнију од Херувима... Слава... И сада... Отпуст.

Крај Божанствене Литургије Светог Василија Великог.

 

БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

ПОРЕДАК СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

 

Ова света Литургија служи се само у току Ускршњег поста, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Ускршњег поста; у четвртак пете седмице; на Велики Понедељак, Уторак и Среду. Може се служити такође и у понедељак, уторак и четвртак 2, 3, 4, 5 и 6 седмице Поста, ако у те дане падне светитељ који у Типику има знак +, или пак храмовни светитељ.

Она се никад не служи: суботом и недељом, у понедељак, уторак и четвртак прве седмице Поста, на Благовести, Велики Четвртак и Велики Петак.

ПРИПРЕМА

Кад се има служити Литургија Пређеосвећених Дарова, спреме се за недељу, почев од недеље уочи Поста, поред редовних просфора још две или три просфоре, зависно од тога колико ће се Пређеосвећених служити те седмице.

Свештеник вршећи Проскомидију као обично, истовремено спрема и Агнец за ову Литургију, и то овако: пошто извади Агнец за Литургију тога дана, вади још онолико Агнеца из припремљених просфора колико ће се Пређеосвећених служити те седмице. Притом, говори над сваком просфором посебно: У спомен..., Као овца... итд.; затим: Жртвује се Јагње Божје..., Један од војника..., и ставља све извађене Агнеце на свети дискос више дневног Агнеца. После тога улива вино и воду у свети путир по чину Проскомидије, завршивши овај чин као обично.

После призивања Светога Духа на дневној Литургији, кад благосиља Агнеце, говори: И учини овај Хлеб... — У једнини, а не у множини: Хлебове ове..., јер је један Христос.

Доцније, када говори: Светиње светима, подиже све Агнеце заједно, а не само један. Разлама само један, редовни Агнец, ставља честицу ИС у путир, и улива топлоту по обичају. Затим стави губу на длан леве руке и на исту постави један Агнец, намењен за Литургију Пређеосвећених Дарова, окренувши његову мекану страну горе. Онда кашичицом натапа светом Крвљу Агнец унакрст, са стране у коју је урезан крст на Проскомидији. Тако натопљен Агнец, полаже у нарочито за то одређени кивот, и то кором надоле. Дно кивота се претходно прекрије белом чистом хартијом. То исто ради. и са осталим Агнецима, стављајући их у кивот, који на крају затвори и остави на своје место. После тога се причешћује и завршава свету Литургију као обично.

Пред свету Литургију Прећеосвећених Дарова свршавају се свети Великопосни часови: 3, 6 и 9 са Изобразитељном, док сама света Литургија почиње вечерњем.

Кад се заврши 9. час, обично после молитве: Господе и Владару живота мога..., свештеник и ђакон стају пред свете двери, поклоне се трипут, целивају свете иконе и моле се као обично пред почетак Литургије, изостављајући само молитву: Господе, пружи руку своју... Ушавши у свети олтар, чине три поклона пред светим Престолом, и целивају свето Еванђеље и свети Престо. Затим ђакон узима стихар са орарем, прима благослов од свештеника и облачи се ништа не говорећи. Облачи се такође и свештеник у потпуно свештеничко одјејање, осењујући крсним знаком сваки поједини део одјејања. При том само говори: Господу се помолимо, и ништа више. Кад се обуку, оперу руке ништа не говорећи; и по завршетку Изобразитељне, свештеник говори отпуст.

После тога стану обојица пред свети Престо, поклоне се трипут, и целивају: свештеник свето Еванђеље, а ђакон свети Престо, не говорећи ништа. Затим ђакон ћутке приклони главу пред свештеником, свештеник га ћутке благосиља крсним знаком, и он, поклонивши се, одлази на амвон и говори громко: Благослови, владико. И свештеник почиње свету Службу: Благословено царство...

Ђакон:

Благослови, владико.

Свештеник:

БЛАГОСЛОВЕНО Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Читач: Ходите поклонимо се... три пута, и Псалам 103: Благосиљај душо моја Господа...

Ђакон улази у свети олтар, а свештеник стојећи пред светим Престолом, чита тихо молитве вечерња, зване светилничне (почевши од четврте):

Молитва 4.

ТИ КОГА Свете Силе неућутљиво славе, и непрестано величају, испуни уста наша хвале твоје, да бисмо величали свето име твоје, и дај нам удела и наслеђа са свима који Те се истински боје и држе заповести твоје, молитвама Свете Богородице и свих Светих твојих. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 5.

ГОСПОДЕ, Господе, Ти све држиш на пречистом длану своме; Ти све нас дуго трпиш, и подносиш наша зла; опомени се жалостивости своје и милости своје; посети нас добротом својом, и дај нам да твојом благодаћу и у преостало време данашњега дана избегнемо различне замке нечастивога, и благодаћу Свесветог Духа твог сачувај живот наш безбедним од искушења. Милошћу и човекољубљем Јединородног Сина твог, са којим си благословен, са Свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 6.

БОЖЕ велики и чудесни, Ти све и сва управљаш неисказаном добротом и обилним промислом; Ти си нам и овоземаљска добра даровао, и преко већ дарованих добара јемчиш нам обећано Царство; Ти си нам помогао да се и у протекло време данашњега дана уклонимо од свакога зла; — даруј нам да и преостало време проведемо беспрекорно пред светом славом твојом, славећи Тебе, јединог доброг и човекољубивог Бога нашег. Јер си Ти Бог наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 7.

БОЖЕ велики и вишњи, Ти једини имаш бесмртност; Ти живиш у светлости неприступачној; Ти си сву твар премудрошћу саздао; Ти си одвојио светлост од таме, и сунце поставио да влада дању а месец и звезде да владају ноћу; Ти си удостојио нас грешне да и овога часа изађемо пред лице твоје са исповешћу и да Ти принесемо вечерње славословље; — Ти сам, човекољубиви Господе, учини да молитва наша изађе као кад пред лице твоје, и прими је као мирис миомира; подај нам мир ове вечери и ове ноћи; обуци Нас у оружје светлости; избави нас од страха ноћног и од свега што иде по тами: и дај нам сан који си нам даровао ради одмора немоћи наше, слободан од сваког сањарења ђаволског, о Господару, даваоче добара, да бисмо, прожети умилењем, и на постељама нашим помињали ноћу име твоје, и просвећивани размишљањем о заповестима твојим, устали у радости душевној ради слављења доброте твоје, приносећи молитве и преклињања твоме милосрђу за грехе своје и свих људи твојих, које милошћу посети, на молитве Свете Богородице. Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Када се заврши читање псалма, ђакон говори са амвона Велику јектенију.

Ђакон:

У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и за спасење душа наших, Господу се помолимо.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

За преосвећеног епископа нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

За све благочестиве и православне хришћане, Господу се помолимо.

За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, земљу и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.

За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике, сужње и изгнанике, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби Господе.

Молитва првог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ жалостиви и милостиви, дуготрпељиви и многомилостиви, чуј молитву нашу и послушај глас мољења нашег, учини на нама знамење на добро; упути нас на пут твој, да бисмо ходили у истини твојој; развесели срца наша, да бисмо се бојали светог имена твог; јер си Ти велик и твориш чудеса. Ти си једини Бог, и нема Ти слична међу боговима, Господе; силан у милости и благ у снази, да би помагао и тешио и спасавао све који се уздају у свето име твоје.

Свештеник гласно:

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Читач чита први антифон 18 катизме. По свршеном антифону ђакон говори малу јектенију:

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва другог антифона, тихо:

ГОСПОДЕ, немој нас у јарости твојој покарати, нити нас у гњеву свом наказати, него поступи с нама по снисходљивости својој, лекару и исцелитељу душа наших. Упути нас пристаништу воље твоје; просвети очи срца наших на познање истине твоје; и даруј нам миран и безгрешан остатак данашњега дана и свеколико време живота нашег, молитвама Свете Богородице и свих Светих твојих.

Свештеник гласно:

Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Читач чита други антифон 18. катизме. У то време свештеник дигне свето Еванђеље и стави га иза антиминса — усправно, лицем према себи. Затим развија антиминс, па иде и узме свети дискос са Предложења и стави га на развијени антиминс.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Молитва трећег антифона, тихо:

ГОСПОДЕ Боже наш, опомени се нас грешних и непотребних слугу твојих, када призивамо свето и обожавано име твоје, и не постиди нас који очекујемо милост твоју, него нам, Господе, даруј све што иштемо за спасење, и удостој нас да Те волимо, и да Те се бојимо од свега срца нашега, и да у свему творимо вољу твоју.

Свештеник, возглас:

Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Читач чита трећи антифон 18. катизме. За то време свештеник метанише пред светим Престолом, узима из кивота свети Агнец, и ставља Га пажљиво и побожно на свети дискос.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Помињући пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Свештеник:

Јер си Ти Бог наш, Бог који милује и спасава, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И пева се: Господи возвах...

Свештеник прима кадионицу и окади свети Хлеб и свети Престо унаоколо. Затим метанише трипут пред светим Хлебом, па кад се почну певати стихови: Положи, Господи... стави свети дискос са светим Хлебом себи на главу, држећи га обема рукама, и, идући полагано око светог Престола, преноси га пажљиво и побожно на Предложење. Ђакон иде испред свештеника са свећом и кади, певачи клечећи певају тихо стихове, а сав народ пада ничице на земљу.

Свештеник стави свети дискос на Предложење, улије у свети путир вино и воду, и покрива дискос и путир покривачима, кадећи их, али не говорећи ништа, изузев на крају, при стављању воздуха:

Молитвама светих Отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.

Окадивши Пређеосвећене Дарове на Предложењу, свештеник се враћа светом Престолу и савија антиминс, а ђакон кади свети Престо, олтар и сав храм са народом.

Кад се запева: Слава..., отварају се царске двери, свештенослужитељи стојећи пред светим Престолом чине три поклона, а на: И сада и увек... излазе на Вход са кадионицом.

Ако се чита на Литургији Еванђеље, а то бива на празник Обретења главе Светог Јована Претече, на Светих Четрдесет Мученика, на храмовни празник, као и у прва три дана Велике недеље, — онда се Вход врши са Еванђељем.

 

Молитва Входа

УВЕЧЕ, и ујутро, и у подне хвалимо, благосиљамо, благодаримо и молимо се Теби, Владико свих и свега, човекољубиви Господе: управи молитву нашу као кад преда Те, и не допусти да срца наша скрену у рђаве речи или у рђаве помисли, него нас избави од свих који лове душе наше, јер су очи наше уперене у Тебе, Господе, Господе, и у Тебе се надамо, немој нас посрамити, Боже наш. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Ђакон:

Благослови, владико, свети Вход.

Свештеник благосиљајући према истоку, говори тихо:

Благословен Вход Светих твојих, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Ђакон на царским дверима, громко:

Премудрост, смерно стојмо!

Онда се пева или чита:

Исусе Христе, тиха Светлости, свете славе бесмртног Оца Небеског, Светог, Блаженог: сунце је већ на западу, и ми, гледајући вечерњу светлост, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога; достојан си да у сва времена будеш слављен радосним гласовима, Сине Божји који живот дајеш; зато Те свет слави.

Кад свештеник и ђакон уђу у свети олтар, поставља се на царске двери свећњак са свећом, а ђакон окачи кадионицу о свећњак.

Ђакон: Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Ђакон: Премудрост!

Читач: Прокимен, и чита прву паримију из књиге Постања.

Ђакон, по завршетку паримије говори:

Пазимо!

Читач: пева други прокимен.

Ђакон: Заповедите!

Читач и сав народ у храму метанијски клекну.

Свештеник обема рукама узима свећњак са запаљеном свећом и кадионицом, окрене се светом Престолу и, чинећи свећњаком крст, говори гласно:

Премудрост, смерно стојмо!

Затим се окрене на запад народу и говори громко:

Светлост Христова просвећује све и сва.

И оставља свећњак са кадионицом опет па царске двери, а читач и сав народ устају.

Читач: чита другу паримију.

Ако се сутра слави празник или светитељ који има бденије или полијелеј, читају се овде и паримије празнику или светоме.

По завршетку паримија свештеник, гласно:

Мир ти.

Ђакон: Премудрост.

Читач пева: Нека узиђе молитва моја као кâд преда Те, уздизање руку мојих као принос вечерњи.

За то време свештеник узме кадионицу са свећњака и кади предњу страну светог Прсстола; сав народ у храму метанијски клечи.

После тога певачи десне певнице и народ на десној страни храма устају и певају исто: Нека узиђе...

Свештеник кади јужну страну светог Престола, а читач, певачи леве певнице и сав народ на левој страни храма метанијски клече.

Читач устане и говори стих први: Господе к Теби вапим, почуј ме; услиши глас мољења мога кад завапим к Теби.

Певачи и парод леве стране устају и певају:

Нека узиђе...

Свештеник кади источну страну светог Престола, а читач, певачи и народ десне певнице метанијски клече.

Читач устане и говори стих други: Постави, Господе, стражу око језика мога, и чувај врата уста мојих.

Устају певачи и народ десне стране и певају: Нека узиђе...

За то време свештеник кади северну страну светог Престола, а читач, певачи и народ леве стране метанијски клече.

Читач устаје и говори стих трећи: Не дај срцу моме да застрани на зле помисли, да не измишља изговоре за грехе.

Певачи и народ леве стране устану и певају: Нека узиђе...

Свештеник одлази светом Предложењу, окади пређеосвећене свете Дарове, затим кади и Горње место, а сав народ десне стране храма метанијски клечи.

Свештеник тада оставља кадионицу, па кад се заврши певање, клекне пред свети Престо и пева:

Нека узиђе молитва моја као кâд преда Те.

За то време сви присутни у храму клече. Затим свештеник устаје и чини три метанија, а сав народ наставља песму, устајући:

Уздизање руку мојих као принос вечерњи.

Ако се на Литургији чита Апостол и Еванђеље, говори ђакон:

Пазимо!

И пева се као обично прокимен, и чита се Апостол и Еванђеље.

Затим ђакон стаје на уобичајено место и говори јектенију:

Рецимо сви из све душе, и од свега ума свог, рецимо.

Народ: Господе, помилуј.

Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Господе, помилуј (трипут).

Још се молимо за преосвећеног епископа нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Још се молимо за браћу нашу, свештенике, свештеномонахе, свештенођаконе, и за све у Христу братство наше.

[Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за сво у Христу братство његово.]

Још се молимо за све благочестиве и православне хришћане.

Још се молимо за блажене и незаборавне осниваче и ктиторе овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), за свете патријархе православне, благочестиве цареве и христољубиве царице, и за све досада преминуле православне оце и браћу нашу који ов де почивају, и за православне свуда.

Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (или свете обитељи ове).

Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и обилну милост.

Молитва усрдног мољења, тихо:

ГОСПОДЕ, Боже наш, прими ову усрдну молбу од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости своје, и ниспошљи милосрђе своје на нас и на све људе твоје, који чекају од Тебе богату милост.

Свештеник, возглас:

Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Верни, помолимо се за оглашене.

Да их Господ помилује.

Да их научи речи истине.

Да им открије Еванђеље правде.

Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

Спаси, помилуј, заштити, и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Оглашени, главе своје приклоните Господу.

Теби Господе.

 

Молитва за оглашене

коју свештеник говори пред распростирање антиминса:

БОЖЕ, Боже наш, Творче и Саздатељу свију и свега, који свима желиш да се спасу и да дођу у познање истине, погледај на слуге твоје оглашене и избави их од древне заблуде и од лукавства нечастивога, и позови их у вечни живот, просвећујући им душе и тела и убрајајући их у твоје духовно стадо, које носи твоје свето име.

Свештеник, возглас:

Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Ви који сте оглашени изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени изиђите; нико од оглашених (да не остане). А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Пази: Ово се говори само до среде четврте недеље Поста. У среду пак четврте недеље па све до Велике среде, после возгласа: Да и они с нама... ђакон говори јектенију за просвећиване:

Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте за Просвећење, приступите; помолите се ви који сте за Просвећење.

Народ: Господе, помилуј.

Верни, помолимо се Господу за браћу који се спремају за свето Просвећење, и за њихово спасење.

Помолимо се да их Господ Бог наш утврди и укрепи.

Да их просвети просвећењем богопознања и побожности.

Да их у погодно време удостоји бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће бесмртности.

Да их препороди водом и Духом.

Да им дарује савршенство вере.

Да их приброји своме светом и изабраном стаду.

Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Ви који сте за Просвећење, главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

 

Молитва за оне који се спремају за свето Просвећење

ПОКАЖИ, Господе, лице своје онима који се спремају за свето Просвећење и жуде да стресу са себе поганштину греха; озари им разум; ојачај их у вери; утврди их у нади; усаврши их у љубави; покажи их као драгоцене удове Христа твога, Који је дао себе у откуп за душе наше.

Возглас:

Јер си Ти просвећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Ви који сте за Просвећење, изиђите; који сте за Просвећење, изиђите; ви оглашени, изиђите; нико од оглашених (да не остане); а ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Довде, од среде средопосне.

А одавде па надаље — у току целог светог Поста, свештеник говори молитву верних прву:

 

Молитва верних прва

ЕОЖЕ велики и прослављени, Ти си нас животворном смрћу Христа твога преселио из смртности у бесмртност; Ти сва наша чула ослободи од умртвљености страстима, поставивши им за доброг управитеља унутрашњи разум; и око наше нека буде далеко од сваког рђавог гледања, слух наш — недоступан празним речима, а језик — чист од непристојних разговора. Господе, очисти усне наше које Те славе; учини да се руке наше уздржавају од злих дела, а да творе само оно што је Теби угодно; утврди благодаћу твојом све наше удове и разум.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник, возглас:

Јер Теби приличи свака слава, част и богопоклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон:

Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

За мир свега света, за непоколебљивоет светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

 

Молитва верних друга

ВЛАДИКО свети, преблаги, молимо Тебе богатога у милости: буди милостив нама грешнима и учини нас достојнима примити Јединородног Сина твог и Бога нашег, Цара славе. Јер, ево, његово пречисто Тело и животворна Крв који овога часа улазе, невидљиво праћени од мноштва Небеске Војске, да буду предложени на овој тајанственој Трпези. Даруј нам да их се неосуђено причестимо; да бисмо, просвећујући њима очи разума нашег, постали синови светлости и дана.

Ђакон:

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник, возглас:

По дару Христа твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И одмах се пева:

Сада Небеске Силе с нама невидљиво служе:

јер ево улази Цар славе;

ево већ принесена тајанствена Жртва

долази, свечано праћена.

Са вером и љубављу приступимо,

да причасници вечнога живота постанемо.

Алилуја, Алилуја, Алилуја.

За то време ђакон улази у олтар и кади свету Трпезу и свето Предложење и свештеника, говорећи притом 50. Псалам.

Затим свештеник и ђакон стану пред свети Престо и говоре тихо: Сада Небеске Силе... (трипут), клањајући се, па целивају крст и свети Престо и одлазе Пређеосвећеним Даровима на светом Предложењу.

Свештеник се клања три пута, говорећи тихо: Боже, очисти ме грешнога, кади свете Дарове, узима воздух и стави га на плећа ђакону (или, ако не служи ђакон — себи на плећа), узме у десну руку свети дискос и стави га себи на главу, у леву руку узме свети путир, и кад народ запева: Ево већ принесена тајанствена Жртва... излазе на северне двери, и тако чине Вход. Ђакон иде напред и кади свештеника, а он, ништа не говорећи, тихо и са страхом иде за њим, и тако улазе у свети олтар. У то време сав народ у храму метанијски к'лечи. Кад уђу у олтар, народ устаје и пева: Са вером и љубављу приступимо...

Свештеник ставља свети дискос на свети Престо према својој левој, а свети путир према својој десној руци, скида покриваче, узима воздух, кади га и покрива њиме свете Дарове, ништа не говорећи. Онда свештеник и ђакон метанишу три пута пред светим Престолом, говорећи тихо молитву светог Јефрема Сирина:

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.

Дух здравоумља, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слузи твоме.

О, Господе Царе, даруј ми да будем свестан грехова својих, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Истовремено метанишу и сви присутни у храму.

Ђакон стаје на уобичајено место и говори:

Допунимо вечерњу молитву своју Господу.

Народ: Господе, помилуј.

За предложене и пређеосвећене пречаоне Дарове, Господу се помолимо.

Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебесни и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.

Да нас избави од оваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Сав вечер савршен, свет, миран и безгрешан, молимо од Господа.

Народ: Подај, Господе.

Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа.

Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, молимо од Господа.

Оно што је добро и корисно душама нашим, и мир свету, молимо од Господа.

Да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, молимо од Господа.

Да крај живота нашег буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник се моли тихо:

 

Молитва после полагања божанских Дарова на свети Престо

БОЖЕ неизрецивих и невидљивих тајни, у Тебе су ризнице мудрости и знања утајене; Ти си нам открио вршење ове службе, и поставио нас грешне, по великом човекољубљу твом, да Ти приносимо даре и жртве за грехе наше и за људска незнања. Ти сам невидљиви Царе, који твориш велика и недокучива, славна и дивна дела којима нема броја, погледај на нас недостојне слуге твоје који стојимо пред овим светим Жртвеником као пред херувимским твојим Престолом, на коме Јединородни Син твој и Бог наш, почива кроз страшне Тајне ове што су пред нама; и ослободивши нас и верне људе твоје од сваке нечистоте, освети душе и тела свих нас освећењем неодузимљивим: да чистом савешћу, непостиђена образа, просвећена срца причешћујући се овим божанственим Светињама, и оживотворавани њима, сјединимо се са самим Христом твојим, истинитим Богом нашим који је рекао: Који једе моје Тело и пије моју Крв обитава у мени и ја у њему, — те да бисмо, Господе, кад се усели и настани Логос твој у нама, постали храм пресветог и обожаваног Духа твог, избављени од сваке ђаволске лукавштине која дејствује у нашем делању, или у нашим речима, или у нашем разуму, и да тако добијемо обећана нам блага са свима Светима који су Ти од памтивека угодили.

Свештеник, гласно:

И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити:

Народ: Оче наш.

Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Свештеник:

Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон:

Главе своје приклонимо Господу.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник приклони главу и моли се тихо:

БОЖЕ, једини добри и милосрдни, Ти на висинама живиш и на смирене гледаш, погледај самилосним оком својим на све људе твоје, и чувај их, и удостој све нас да се неосуђено причестимо овим животворним Тајнама твојим, јер Теби приклонисмо главе своје очекујући од Тебе обилну милост.

Возглас:

Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединородног Сина твог, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо:

ЧУЈ, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог обитавалишта свог и са престола славе Царства свог, и дођи да нас осветиш, Ти, који са Оцем седиш горе, и овде си невидљиво с нама; и удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело своје и пречасну Крв, а преко нас и свему народу.

Онда се свештеник и ђакон клањају трипут, говорећи: Боже, очисти ме грешнога.

Ђакон: Пазимо!

Тада свештеник с великим страхом и побожношћу пружи руку испод воздуха, којим су покривени свети Дарови, дотакне се руком животворног Хлеба, — не подижући га, и говори гласно:

Пређеосвећене Светиње светима.

За то време сав народ у храму метанише, и устајући пева:

Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.

И одмах се пева Причастен:

Окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

За то време свештеник скида воздух са светог дискоса и путира, као и звездицу, а ђакон, ушавши у олтар, говори тихо:

Разломи, владико, свети Хлеб.

Свештеник разлама свети Агнец на четири дела и говори:

Ломи се и раздробљује се Јагње Божје, Које се ломи а не раздељује, Које се увек једе и никад не нестаје, но Које освећује оне који се причешћују.

Онда узме део ИС, начини њиме крсни знак над светим путиром и ставља га у њега, ништа не говорећи. Ђакон налије крстолико топлоту у свети путир, ништа не говорећи.

И причешћују се светих Тајни са страхом и побожношћу, по обичају молећи се: Верујем Господе... и остало.

Кад свештеник предаје ђакону свети Хлеб, говори тихо:

Теби ђакону (име) даје се пречасно и пресвето и пречисто Тело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, на отпуштење грехова твојих и на живот вечни.

Узимајући и сам свето Причешће, говори:

Пречасно и пресвето и пречисто Тело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа даје се мени недостојном јереју (име), на отпуштење грехова мојих и на живот вечни.

Ако свештеник служи сам, без ђакона, он сада не пије из светог путира. Ако пак служи са ђаконом, свештеник сада узме свети путир и пије из њега, ништа не говорећи. Ђакон пије из светог путира после заамвоне молитве, употребљавајући свете Дарове.

И припремају свете Дарове за причешће верних, стављајући преостале честице у свети путир.

Онда ђакон, примивши свети путир из руку јереја, показује га са двери народу и говори громко:

Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.

Народ:

Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.

Тада приступају верни и примају божанске Тајне, као на Литургији Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог.

После светог Причешћа, свештеник благосиља народ, говорећи гласно:

Спаси, Боже, људе твоје и благослови наслеђе твоје.

Народ:

Хлеб небесни и чашу живота окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Свештеник кади свете Дарове, даје ђакону свети дискос, сам узима свети путир, и говори тихо:

Благословен Бог наш,

а затим, према народу, гласно:

Свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ:

Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе...

Ђакон оставља свети дискос на Предложење, а свештеник свети путир, онда ђакон стаје на своје место и говори:

Ми, који смо примили божанске, свете, пречисте, бесмртне, небесне и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни Аруге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Теби, Господе.

Онда свештеник говори молитву благодарности после Причешћа:

 

Молитва благодарности после Причешћа свих

ТЕБИ, Спасу Богу свих, благодаримо за сва добра која си нам дао, и за причешће светим Телом и Крвљу Христа твога, и молимо Ти се, Господе човекољубиви: сачувај нас под окриљем крила твојих, и дај нам да се све до последњег даха свог достојно причешћујемо Светињама твојим на просвећење душе и тела, на наслеђе Царства небескога.

И свештеник, осењујући Еванђељем антиминс, говори возглас:

Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник:

У миру изиђимо.

Народ: У име Господње.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Свештеник, стојећи иза амвона, говори заамвону молитву:

 

Заамвона молитва

ГОСПОДЕ Сведржитељу, Ти си сву твар премудрошћу створио, и неисказаним твојим промислом и великом добротом увео нас у предивне дане ове — на очишћење душа и тела, на уздржање од страсти, на наду васкрсења; Ти си у четрдесети дан уручио богонаписане таблице угоднику твоме Мојсију, подај и нама, благи Господе, да се добрим подвигом подвизавамо, да ток Поста завршимо, веру неокрњену сачувамо, главе невидљивих змија размрскамо, и да се победитељи греха јавимо, и да неосуђено достигнемо поклонити се и светом Васкрсењу. Јер је благословено и прослављено дивно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ:

Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека (трипут).

Свештеник и ђакон улазе у свети олтар, и отишавши Предложењу, свештеник говори ову молитву:

ГОСПОДЕ Боже наш, Ти си нас увео у предивне дане ове, и учинио нас заједничарима страшних Тајни твојих, присаједини нас духовном стаду твом и учини наследницима Царства твог, сада и увек и у векове векова. Амин.

Онда ђакон употребљује свете Дарове, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре.

За то време читач говори:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. И чита Псалам 33: Благосиљам Господа у свако време...

Свештеник пошто разда антидор, благосиља народ говорећи:

Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

И свештеник даје уобичајени Отпуст.

Тада свештеник и ђакон свлаче свештене одежде и говоре захвалне молитве после светог Причешћа.

Затим: Сада отпушташ у миру... Трисвето, Оче наш... и по возгласу тропар и кондак светог Григорија Двојеслова (за кога се мисли да је учествовао у уобличавању чина ове свештене Службе Пређеосвећених Дарова, насталог на Истоку).

Тропар светог Григорија Двојеслова, глас 4:

Примивши од Бога с неба божанску благодат, славни Григорије, и крепљен његовом силом, ти си одлучио живети еванђелски. Стога си, свеблажени, за трудове своје примио од Христа награду; моли Њега да спасе душе наше.

Кондак, глас 3:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Оче Григорије, ти си се показао сличан Пастиреначалнику Христу, руководећи монахе ка небеском Царству, и учећи стадо Христово његовим заповестима; а сада се с њима радујеш и веселиш у небеским насељима.

И сада и увек и у векове векова. Амин.

Богородичен, глас 6:

Непостидна Заштитнице хришћана...

Господе помилуј (12 пута).

Часнију од херувима... Слава... и сада... Отпуст.

Онда умију руке, и поклонивши се заједно, излазе благодарећи Богу за све.

Крај божанствене Службе Пређеосвећених Дарова.